Nakon obilnih prolećnih kiša, sunce je konačno zasjalo i mnoge izmamilo u parkove, na bazene ili na more. Bavljenje sportom, plivanje, sunčanje – važno je uživati u lepom vremenu.

Ali, našem telu to može biti previše. Onaj ko predugo boravi na suncu, rizikuje da dobije sunčanicu. A ko je na vrućini previše aktivan, može da dobije i toplotni udar. Kako do toga dolazi i kako prepoznati jedno i drugo? Evo nekoliko saveta za sigurno leto.

Šta je sunčanica?

Predugo izlaganje suncu glave i potiljka može da izazove sunčanicu. Moždanu opnu i mozak prevelika vrućina nadraži i može da dođe do takozvanog aseptičnog meningitisa, dakle upale moždane opne, koju ne izaziva neka bakterija. Sunčanica se opisuje i kao izolovani toplotni udar glave.

Prvi znak sunčanice je glavobolja. Osoba pogođena sunčanicom ima vrelu, crvenu glavu, bolove u potiljku, mogu da nastupe iscrpljenost, mučnina i povraćanje. Pogođena osoba često se i onesvesti.

Upadljivo je da telesna temperatura kod osobe pogođene sunčanicom u pravilu nije povišena, već je telo češće hladno.

Šta uraditi kod sunčanice?

Pogođeni sunčanicom trebalo bi odmah da budu prebačeni na hladnije mesto i da legnu na leđa, kako bi se što pre oporavili. Glava i gornji deo tela trebalo bi da budu na povišenom mestu. Hladni i mokri oblozi mogu da pomognu u hlađenju nekih delova tela, recimo potiljka. Pogođeni bi, osim toga, trebalo da piju mnogo vode, ako su pri normalnoj svesti, kako bi se nivo vode u organizmu doveo na normalni nivo. Zbog jakog znojenja, čovek može tokom toplog dana može da izgubi i do dve litre tečnosti iz organizma, kažu stručnjaci.

Dok simptomi ne prestanu, pogođena osoba trebalo bi da leži u krevetu.

U težim slučajevima može doći do povraćanja, zbunjenosti ili čak gubitka svesti. U takvim slučajevima važno je zatražiti lekarsku pomoć, kako bi se isključila mogućnost da se radi o toplotnom udaru.

Šta je toplotni udar?

Često se ne pravi razlika između sunčanice i toplotnog udara. A toplotni udar je opasniji od sunčanice. Njega izaziva preveliko fizičko opterećenje u vrućem okruženju.

Zbog visoke spoljne temperature, telo prima više toplotne energije nego što može da je oslobodi. Temperatura tela može u roku od deset do petnaest minuta da poraste na 41 stepen. Takvo akutno pregrevanje dovodi do upalne reakcije u čitavom organizmu.

Sistem za regulaciju temperature tela može da bude onesposobljen tako da čovek na primer prestane da se znoji. A to dovodi do toplotnog zastoja u organizmu.

Toplotni udar je opasan po život. Simptomi su smetnje svesti, glavobolja, vrtoglavica i pospanost, ponekad mogu da nastupe i grčevi, povraćanje, proliv i nizak krvni pritisak. Toplotni udar se razvija u periodu od jednog sata do šest sati i može za manje od 24 sata da dovede do smrti, ako se ne preduzmu nikakve protivmere.

Kod starijih, hronično bolesnih ljudi i dece, toplotni udar nastupa najčešće zbog visokih temperatura i velikog nedostatka tečnosti i elektrolita. Kod zdravih odraslih osoba, toplotni udar najčešće se javlja zbog prevelikog opterećenja tela, recimo bavljenjem sportom ili radeći težak fizički posao na otvorenom.

Šta učiniti u slučaju toplotnog udara?

Kod prvih znakova toplotnog udara odmah mora da se pozove hitna pomoć. Organizam pogođenog trebalo bi što je moguće brže da bude rashlađen. Osoba bi trebalo da bude prebačena na hladno mesto i po mogućnosti snabdevena s dovoljno vode. Nepotrebnu odeću bi trebalo skinuti s nje.

U slučaju nesvesti, ali ako je disanje normalno, osoba bi trebalo da bude stavljena u stabilno stanje, položena na bok – dok ne dođe hitna pomoć. Ravnomerno disanje i stanje svesti trebalo bi redovno kontrolisati. Ako osoba ne diše normalno, trebalo bi preduzeti mere prve pomoći, oživljavanja.

Kako izbeći sunčanicu i toplotni udar?

Kod ekstremno visokih temperatura, sistem za regulisanje temperature našeg tela brzo dođe do granica svojih mogućnosti. Kod starijih osoba, stvar otežava činjenica da one često piju suviše malo tečnosti. Posledica je da organizam ne može da proizvede dovoljno znoja, a to znači da telo ne može dovoljno brzo da se hladi.

U mnogim slučajevima preporučljivo je i najsigurnije pozvati lekara, odnosno hitnu pomoć.

Najbolji način da se izbegne sunčanica ili toplotni udar veoma je jednostavan: ne izlagati se previše suncu, glavu zaštititi svetlim šeširom i piti puno tečnosti. Pravilo je da bi odrasla osoba tokom vrućih dana trebalo da pije najmanje pola litre vode više nego što inače pije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.