Primirje u Siriji koje su 12. februara u Minhenu dogovorili američki ministar spoljnih poslova Džon Keri i njegov ruski kolega Sergej Lavrov probudilo je nadu. No, primirje od početka nema šanse jer je naprosto za Rusiju došlo u nepovoljnom trenutku. U međuvremenu, Rusija je u Siriji promenila stanje na terenu. Ruska intervencija spasla je od propasti Asadov režim. Da se podsetimo, sirijska armija pre nekoliko meseci nije bila u stanju da odbrani ni ključne teritorije režima oko Damaska ili oko snažnog alavitskog uporišta Latakije.

Snažno rusko bombardovanje svih Asadovih protivnika, bez obaziranja na civilne žrtve, uz pomoć Hezbolahovih boraca i raznih šiitskih džihadističkih grupa iz Iraka, Avganistana i Pakistana na zemlji čak je ponovo stabilizovalo Asadov režim.

Rusija može da spase Asada, ali da li to i želi?

U međuvremenu je rusko vojno prisustvo u Siriji takvog obima da bi ono moglo pomoći Asadu da pobedi. Izgleda da Putin ne želi da ide tako daleko. Onda bi sve izgledalo kao kolonizacija Sirije koju bi sprovela rusko-šiitska alijansa. To bi moglo da uvuče Rusiju u brutalni i skupi rat protiv sunitske većine u Siriji.

Naravno, mnogi sumnjaju u to da će primirje dogovoreno za subotu (29.2.) zaista zaživeti, uglavnom jer su mu je sama osnovica klimava. Američki ustupak Rusiji, da za vreme primirja može da bombarduje pripadnike Al-Nusra fronta, ugrozilo je celo primirje. Ovaj ogranak Al Kaide je aktivan na severu Sirije i delom sarađuje sa umerenim protivnicima Asadovog režima.

Ipak, još važnije za opstanak primirja je sposobnost Vašingtona i Moskve da privole svoje saveznike na pridržavanje dogovorenog. Putin mora da stavi pod kontrolu i slabog Asada i šiitske džihadističke milicije koje je u Siriju poslao iranski režim.

Pomućeno je poverenje u SAD

Istovremeno, Sjedinjene Američke Države moraju da utiču na svoje saveznike – Tursku i Saudijsku Arabiju, kako ne bi bio ugrožen početak političkog procesa. Napokon, Rijad i Ankara moraju da ubede opozicione grupe u Siriji, a među njima i islamsističke grupe, da prihvate primirje.

Međutim, narušeno je poverenje sunita u Obaminu administraciju zbog atomskog sporazuma sa Iranom i pasivnosti u sirijskom konfliktu. Rijad, kao i ostale arapske prestonice iz Golfskog regiona smatraju već mesecima da su Obama i Keri ostavili na cedilu dosadašnje saveznike. Oni već čekaju rezultate predsedničkih izbora u SAD. To su razlozi nervoznog reagovanja Saudijske Arabije na razvoj događaja u Jemenu, Iraku i Siriji.

Arapski suniti neće nikad pristati na ponovno uspostavljanje Asadove vlasti. I zbog toga bi Asad morao da ustupi mesto prelaznoj vladi. Inače će brutalni rat u Siriji potrajati.