Kad posegnete za testeninom na polici u supermarketu, pojavi se ekran na kojem se nalazi odgovarajući recept. Metar dalje, pali se zeleno svetlo, tamo gde stoji vino preporučeno u receptu. Računar na kasi automatski skenira sadržaj korpe. Plaćanje se vrši ključevima za auto jer su umreženi sa kreditnom karticom kupca. „Hvala vam na kupovini i doviđenja“, čuje se iz zvučnika na izlazu iz prodavnice.

Naučna fantastika? Ne, za samo nekoliko godina to bi trebalo da bude realnost u prodavnicama – tako barem veruju naučnici u Istraživačkom centru za veštačku inteligenciju. U Sankt Vendelu u Sarskoj oblasti otvorili su „Prodavnicu budućnosti“ ili, kako je oni zovu, „maloprodajnu laboratoriju“.

Zajedno sa predstavnicima trgovačkih lanaca, oni testiraju kako prodavnice i pijace mogu da koegzistiraju sa internetom. „Trgovačka branša mora da računa s tim da kupci žele sve više informacija, transparentnost, razne usluge za koje znaju iz trgovine preko interneta“ kaže naučnik Gerit Kal.

Uskoro svaki četvrti evro u trgovini putem interneta

Za to je neophodna još obuhvatnija digitalizacija. Predviđa se da će Nemci u bliskoj budućnosti svaki četvrti evro trošiti na internetu.

To povećava pritisak: trgovina mora da bude brza i informativna. Tu na primer pomažu ključne reči na proizvodima, takozvani tagovi. Te elektronske etikete šalju informaciju skladištu da je proizvod rasprodat. Tagovi istovremeno na zidovima projektuju i informacije o proizvodima, ali naravno i cene.

Mnogo toga bi trebalo da bude „prilagođeno kupcu“. Sa svojim mobilnim uređajem kupac ide kroz prodavnicu. Na mobilnom je njegov elektronski spisak za kupovinu, ali ne samo to: kada displej približi i malo zadrži na policama sa proizvodima, kupac dobija podatke o mogućim alergenima i popustima. Ipak, takva transparentnost ima i svoju cenu: uostalom, pre nego što potrošač dobije sve te informacije, on prvo mora da otkrije mnogo toga o sebi.

Kupac se registruje, na primer, otiskom prsta na elektronskoj korpi, koja automatski učitava njegov profil. Naravno da se na to gleda i negativno, ali kupac može da odluči: ako oda lične podatke – onda dobija dodatne informacije. Ako ne, nikom ništa.

Kupci još uvek skeptični

Raspitali smo se jednom običnom supermarketu. Na kasama rade ljudi, a kupci sami traže svoje proizvode. Mnogi reaguju skeptično na priču o inteligentom supermarketu.

Ipak, naučnici se slažu: Digitalizacija je nezaustavljiva. U jednoj od laboratorija, simuliranoj „dnevnoj sobi budućnosti“, čovek sedi na kauču i na stolu koji je zapravo ogroman tablet računar, direktno naručuje piće. To je mogao da uradi i preko svog pametnog televizora... Naučna fantastika ili ne?