Pred kapijom zatvora u belgijskom Lantinu jedan mladić nervozno povlači poslednji dim, gasi cigaretu i ulazi unutra. U malom predvorju, staje u red ispred šaltera kod portira. Vreme je za posete u istražnom zatvoru. Mladić od 20 godina nije posetilac, osuđen je i biće ovde zatvorenik. "Neću, neću", mrmlja on čekajući u trenerci i plastičnim papučama. Lantin je poznat po teškim i nehumanim uslovima. Šta to znači, saznaće narednih minuta. Do sada je bio na slobodi – sa elektronskom nanogicom, ali sada mora u zatvor. Po prvi put. Čuvarka mu traži lične podatke i onda ih mrzovoljno unosi u kompjuter. "Moraćete da sačekate ovde dok ne uđu svi posetioci", kaže. Posetioci jedan za drugim nestaju kroz vrata sa oznakom "Posete". Onda se čuju vrata na drugom kraju hodnika. "Ovo je za Vas", viče čuvarka, klimajući glavom prema mladom čoveku. On gura teška vrata, koja se iza njega sa treskom zatvaraju.

Previše zatvorenika, premalo osoblja

Iza vrata ga čekaju Iv Detije i njegove kolege. Detije je tamničar u Lantinu skoro 27 godina, više od dvadeset godina je aktivan u sindikatu. Za njega su razlozi loših uslova u Lantinu očigledni: prenatrpanost i nedostatak osoblja. "Na 80 zatvorenika samo dva čuvara", kaže on. Pored toga, zatvor je "izgrađen za 600, a trenutno imamo 960 zatvorenika."

Belgijski zatvori su često meta žestokih međunarodnih kritika. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je belgijsku državu u nekoliko navrata osudio zbog kršenja ljudska prava zatvorenika. A u julu je Odbor protiv mučenja Saveta Evrope objavio izveštaj u kojem Belgiju optužuje zbog nehumanih i ponižavajućih uslova u zatvorima - Lantin se navodi kao negativan primer.

Kad štrajkuju tamničari

Uslovi u tom zatvoru su se još više pogoršali u leto prošle godine tokom dva meseca štrajka zatvorskog osoblja. "Zatvorenici su bili bez prekida zaključani u svojim ćelijama, danima nisu mogli ni da se istuširaju", kaže advokat Matje Simonis. Higijenski uslovi tokom štrajka sredinom leta su katastrofalni, skoro apokaliptični. Ćelije i toaleti nisu čišćeni, otpad nije odnošen. Pored toga, nije funkcionisala medicinska nega zatvorenika. Jedan čovek je osuđen u odsustvu, jer ga niko nije odvezao u sud.

Tragičan vrhunac štrajka bilo je ubistvo zatvorenika od strane mentalno obolelog cimera, kaže advokat. Za mentalno obolele zatvorenike, uslovi su posebno loši. Zbog nedostatka prostora, oni su često mesecima smešteni u normalnim zatvorima, umesto u psihijatrijskim ustanovama. Simonis je sve to u ime zatvorenika izneo na sudu - i pobedio. Belgija je osuđena da zatvorenicima plaća odštetu.

Kršenja ljudskih prava su svakodnevica

"Slučajevi koje završe na belgijskim sudovima, ili čak pred Evropskim sudom za ljudska prava, nisu izolovani", kaže Delfin Paci, predsednica Međunarodne opservatorije u zatvorima (OIP) u Belgiji. "Kršenja ljudskih prava su ovde u Belgiji svakodnevica". Ona pretpostavlja da je trenutno oko 700 zatvorenika u izuzetno lošim uslovima: U ćelijama bez dovoljno kreveta za sve zatvorenike, bez tekuće vode ili toaleta i bez pristupa adekvatnoj medicinskoj nezi.

Delfin Paci smatra da je takva situacija u zatvorima nastala zbog slučaja pedofila, silovatelja i ubice Marka Ditrua. "Slučaj Ditru, je potpuno traumtizovao Belgiju," kaže ona i dodaje: "Zatvorenici su demonizovani i gurnuti na marginu društva." Mark Ditru je uhapšen i osuđen 1980. za otmicu i silovanje pet devojčica, ali je prevremeno pušten na slobodu. Potom je devedesetih napastvovao šest devojčica, od kojih su četiri je ubio.

Delfin Paci ipak smatra da ima razloga za nadu. "Stalno plaćanje naknada zatvorenicima je veoma skupo za belgijsku državu. Doći ćemo do tačke kada će biti jeftinije uložiti u poboljšanje uslova u zatvorima, nego stalno plaćati odštetu."

U zatvoru Lantin ni traga od tog optimizma. Iv Detije pre početka smene sedi u kancelariji sindikata i kaže: „Ovde se tako brzo ništa neće promeniti".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android