Zbog čega su se u utorak (10. decembar) u saksonskom gradiću Frajbergu uopšte sastali nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Srbije Aleksandar Vučić? Da li se radi samo o eksploatisanju litijuma ili je možda Šolc, kako tvrde neki posmatrači, tim susretom u sred predizborne kampanje želeo da pokaže nemačkim građanima da se brine oko budućnosti automobilske industrije – i da tako osvoji pokoji poen u pokušaju da dođe do drugog kancelarskog mandata? O tome je DW u Frajbergu razgovarao s nemačkim novinarima koji su pratili susret u Šolc-Vučić.

Mona Jeger, dopisnica Frankfurter algemajne cajtunga iz Berlina, ne smatra da se radilo o predizbornoj kampanja. Ona za DW podseća da se Šolc već odavno bavi temom litijuma: „On je tokom leta bio u Beogradu nakon što je Vučić odlučio da se opet kreće u kopanje zaliha litijuma u dolini Jadra. Šolc je odmah nakon toga u Beograd otišao s delegacijom EU, kako bi potpisali memorandum o kopanju litijuma.“

Jeger smatra da tema kopanja litijuma ni ne može da bude predizborna tema, jer „jednostavno nije u prvom planu među građanima Nemačke“. Samo malobrojni Nemci, kako kaže, uopšte znaju da u Saksoniji postoje zalihe litijuma.

„Mislim da je Šolcov cilj u prvom redu da signalizira da se brine oko toga, da zemlje koje su istočnije od Nemačke treba vezati uz Zapad, da ih ne treba prepustiti Kini i Rusiji. To igra određenu ulogu u kampanji, ali mislim da se ovde radi o malo većoj stvari, koja će biti aktuelna i nakon izbora“, kaže novinarka frankfurtskog lista.

Za javnost važnija tema: radna mesta u auto-industriji

Slično razmišlja i Luc Štordel. Novinar nemačkog Velta procenjuje da Vučićeva poseta i odlazak sa Šolcom u Saksoniju uopšte neće biti registrovana u nemačkoj javnosti: „Šolc je u utorak ujutro bio u fabrici Forda u Kelnu, razgovaralo se o očuvanju radnih mesta u automobilskoj industriji. To u javnosti igra mnogo veću ulogu nego ova poseta Frajbergu s Vučićem. Ovde su delegacije potpuno izolovane, obični građani ga i ne vide.“

Štordel podseća da će Olaf Šolc ove srede (11. decembar) u Bundestagu postaviti pitanje (ne)poverenja, odnosno da on de fakto više nije kancelar. O tome će se onda glasati u ponedeljak (16. decembar): „Jasno je da ovde u Saksoniji može da se razgovara o raznim aspektima vezanima uz litijum, ali ovaj susret u Frajbergu Šolcu u kampanji ne donosi ništa. Ova priča se u javnosti odvija ispod radara.“

Zašto se Šolcov odnos prema Vučiću promenio?

Mona Jeger iz Frankfurter algemajne cajtunga već godinama prati Šolca i ukazuje da se on tokom vremena promenio: „Ranije je kritikovao Vučića, odnosno autokratske tendencije u Srbiji. Govorio je kako Srbija mora da prizna Kosovo ako želi da postane članica Evropske unije.“

Danas je nemački kancelar rezervisaniji kada se radi o kritikama, dodaje nemačka novinarka. Zbog čega? „Verujem da je shvatio da mu Vučić treba, da on (Vučić, prim.red.) može da mu obezbedi pristup litijumu. I mislim da je Šolc po tom pitanju pragmatičan, da je spreman da kritike ne budu baš u prvom planu. Spreman je na pragmatičnu saradnju, a stvari poput represije ili ograničavanje slobode medije ne igraju baš neku veliku ulogu“, napominje novinarka Jeger.

Luc Štordel iz Velta mišljenja je da je ta „pragmatičnost“ nemačkog kancelara po pitanju odnosa prema političkim liderima rezultat dešavanja u svetu u poslednjih nekoliko godina. Sve više se, kaže, može steći osećaj da jasne pozicije ne prolaze, da su potrebni i neki ustupci.

„Mi odavno znamo da Šolc nije baš neko ko će jasno da kaže šta misli ili da se pozicionira. Ne želim da kažem da je prevrtljiv, možda je bolji izraz fleksibilan. Ne treba gajiti nikakve iluzije, vidimo šta se događa u SAD i drugde. Ovaj model uređenja u kojem mi živimo više nije nešto što podržava većina. A kad se to shvati, onda je prilagođavanje tim okolnostima sastavni deo posla“, zaključuje nemački novinar.