1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Film

Suviše politike na Berlinalu

Kuerten Jochen Kommentarbild App
Johen Kirten
15. februar 2018.

Najveći nemački filmski festival ima problem: Berlinale bi trebalo ne samo da prikazuje dobre filmove, već i da bude odgovorno za političke i društvene poruke. To je i blagoslov i prokletstvo, smatra Johen Kirten.

Foto: picture-alliance/dpa/J. Kalaene

U vreme Hladnog rata Berlinalu je bilo lakše. Tada su dve dobro naoružane velesile bile međusobno suprotstavljene. SAD i Sovjetski savez su nakon Drugog svetskog rata podelile evropski kontinent: ovde NATO, tamo Varšavski pakt. Mnogobrojne krize držale su ljude u neizvesnosti. Mesto sučeljavanja blokova bio je podeljeni Berli, a usred svega toga – Berlinale.

Festival je od samog početka, od 1951. godine, imao jasan zadatak: posredovanje i pomirenje. Kultura kao graditelj mostova. U Berlinu su prikazivani filmovi iz istočne Evrope, čak i iz DDR-a. U bioskopima su se susretali kulturni stvaraoci, oni koji to gotovo nigde tako nisu mogli. A publika je gledala i slušala. Berlinale je tako postao „politički festival sveta“, a to je etiketa koju i danas nosi.

- pročitajte još: Berlinale – odraz kompleksnog sveta

Situacija u svetu se doduše 1989. godine radikalno promenila, ali ta etiketa je ostala. Dok se dva druga velika festivala, u Kanu i u Veneciji, baziraju na umetnički zahtevnim, autorskim filmovima, u Berlinu slogan i dalje glasi: „Ovde se stvara politika, ovde pokazujemo društveno relevantne i politički važne filmove“.

Jedinstveno obeležje: „politički filmovi“

To se do danas nije promenilo. Za festival je to u isto vreme blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, jer je Berlinale sebi na taj način obezbedilo jedinstveno obeležje, iako u međuvremenu i Kan i Venecija takođe prikazuju mnogo političkih filmova. Ipak, u pogledu veličine festivala, svi drugi konkurenti imaju nedostatak. Brojni prateći programi Berlinala omogućavaju to da se na mnogim mestima – i van takmičarskog programa – diskutuje o politici i filmu, društvu i kinematografiji.

Johen Kirten, DW

Skoro svako izdanje Berlinala tako ima svoju temu. Jednom je to pitanje zaštite životne sredine, drugi put finansijska kriza. Pre dve godine bila je to debata o izbeglicama, a ove 2018. godine to će biti skandal oko Vajnštajna i njegove posledice. Od festivala se neprestano očekuje da reflektuje aktuelne debate i krize.

Tako dolazimo do prokletstva Berlinala: festival već godinama stenje pod tim teretom. Brojni eksperti zbog toga već dugo kritikuju festival, među njima i direktor Diter Koslik. Prigovori koji se često mogu čuti, mogli bi najkraćem da se opišu ovako: Berlinale i naročito takmičarski deo prikazuju mnogo filmova koji su u umetničkom smislu beznačajni, koji samo prenose političku poruku. S umetničkim kvalitetom filmova iz Kana i Venecije, Berlinale se, smatraju kritičari, u svakom slučaju ne može takmičiti. Kritičari takođe kažu da su čak i festivali kao što su oni u Torontu ili Sandens u međuvremenu na istom nivou sa Kanom i Venecijom. Program Berlinala, prema mišljenju kritičara, dovodi do toga da se pravi bilo kakav profil, bez koncepta i fokusa.

Ta diskusija koja se vodi godinama dotiče se one temeljne, one koja postoji u svakoj kulturi pa tako i u kulturnim manifestacijama: Previše poruke, previše moralnog upiranja prstom, previše namera… Sve to ide na štetu umetnosti. To važi za film, isto kao i za književnost, pozorište, muziku.

U vrtlogu aktuelnih debata

Na brojne rediteljke i reditelje koji sada dolaze na Berlinale i tamo predstavljaju svoje filmove, skoro da bismo mogli da se sažalimo. Oni su – često i godinama – radili na svojim projektima i narednih dana će u Berlinu verovatno da upadnu u snažni vrtlog aktuelnih debata, iako njihovi filmovi s tim nemaju ništa.

Moglo bi da nam bude žao i Ditera Koslika koji je pre par dana na konferenciji za novinare morao da odgovara na razna pitanja. Direktor festivala, čovek koji u suštini uvek nastupa dobro raspoložen, delovao je blokirano, s obzirom na teret koji Berlinale u međuvremu nosi na svojim plećima. „Više se ne priča mnogo viceva, humora je manje jer kočničari zabave to ne žele“, ljutito je rekao Koslick.

Nije reč o tome da se debata o ravnopravnosti (polova) uguši. Ona će biti održana, Berlinale u tome učestvuje, priređuje posebne manifestacije o tome. I to je takođe dobro. Ipak, ne bi trebalo da bude zaboravljeno da bi filmovi koji će biti prikazani naredne sedmice na brojnim ekranima u Berlinu, zapravo trebalo da govore sami za sebe – sa svojim temama, svojim stilom i svojom estetikom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi