Nije to samo jedan požar. Nije ih ni nekoliko. Brazilski nacionalni Institut za istraživanje svemira na osnovu satelitskih snimaka konstatuje da je ove godine bilo ukupno gotovo 73.000 požara. Na desetine hiljada plamti i u ovom trenutku. Samo u poslednjih 48 sati izbilo je gotovo 2.500 novih požara – pre svega u području prašuma Amazona, često u teško dostupnim predelima i zaštićenim područjima prirode.

Svedoci tvrde da se protiv vatre bori veoma mali broj vatrogasaca i dobrovoljaca, i da jedva da su opremljeni za požar ovih razmera. Ugroženo je lokalno stanovništvo, a posebno indogeno. Ne samo da im je život ugrožen od vatre, već požar uništava i životni prostor od kojeg su živeli.

U prašumama Amazona uvek je bilo požara, ali podaci brazilskog instituta pokazuju da je ove godine to dostiglo sasvim druge dimenzije. Prošle godine u istom periodu evidentirano je nešto manje od 40.000 požara, a ove godine ih je, dakle, skoro dvostruko više.

Makron: To je svetska kriza

Oglasio se i generalni sekretar UN Antonio Gutereš: „Zaštita prašume je od odlučujućeg značaja i za našu borbu protiv klimatskih promena“, poručio je prvi čovek svetske organizacije preko svoje portparolke.

Pore toga taj požar francuski predsednik Emanuel Makron želi da uvrsti u dnevni red sastanka zemalja G7 koji se ovog vikenda održava u francuskom letovalištu Bijaricu.

„Naša kuća je u plamenu. Doslovno. U plamenu je prašuma Amazona, pluća naše planete, a ona stvara 20 odsto kiseonika. To je svetska kriza. Učesnici samita G7, odmah razgovarajmo o toj krizi ove subote“, poručio je francuski predsednik.

Bolsonaro: To je kolonijalni mentalitet

Ali reakcija predsednika Brazila, Žaira Bolsonara bila je neočekivana. On je najoštrijim rečima napao francuskog predsednika i taj „kolonijalni mentalitet“ kojeg još uvek neguju i Francuska i najrazvijenije zemlje iz grupe G7. Bolsonaro optužuje Makrona kako se „meša u unutrašnje poslove Brazila“ i instrumentalizuje požar u njegovoj zemlji kako bi se „politički profilisao“.

Kasnije, u četvrtak, poruke brazilskog predsednika postale su nešto umerenije, ali zato on piše da „postoje snažni pokazatelji“ da su za požar krive – nevladine organizacije koje protestuju protiv uništavanja prašume, kako u Brazilu, tako i u svetu. Brazilski predsednik ih optužuje da su oni eventualno izazvali požare kao reakciju na to što im je njegova vlada smanjila ili čak potpuno ukinula finansijsku pomoć.

Krčenje prašume vatrom?

Još nešto kasnije Bolsonaro je ipak priznao i da bi bilo moguće da su poneki požar podmetnuli farmeri koji na taj način žele da raskrče prašumu kako bi tamo proširili svoja polja.

Tako burna reakcija predsednika Brazila može da se objasni ako se zna da on snažno podržava i farmere koji na prostoru prašume šire svoje plantaže i još više, rudarske kompanije koji žele da dopru do ogromnih rudnih bogatstava koje se nalaze na tom prostoru. I jednima i drugima „smeta“ jedino – prašuma i tamošnje indogeno stanovništvo, a Bolsonaro je već više puta sasvim jasno stavio do znanja na čijoj je strani.

aš(agencije)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android