Za dvadeset godina će svaki peti penzioner u Nemačkoj biti pogođen siromaštvom – i to ako privreda beleži dobar rast. To pokazuje studija objavljena usred svađe koalicionih partnera o budućem modelu penzionog osiguranja.
Foto: picture-alliance/dpa/K. Hildenbrand
Oglas
Kroz dve decenije će 21,6 odsto penzionera u Nemačkoj biti siromašno i to pod uslovom da privredni rast ostane približan onom u prethodnoj decenije, tvrde u novoj studiji stručnjaci Nemačkog instituta za istraživanje privrede (DIW). Trenutno je 16,8 odsto penzionera siromašno.
Kao siromašna u starosti važi osoba koja od penzije – iz državnog ili privatnog osiguranja, svejedno – ne može da pokrije troškove života. Drugde se siromaštvo definiše kao manje od 40 ili 50 odsto medijane svih primanja u zemlja. Mediji u Nemačkoj uglavnom govore o 900 evra mesečno ili manje.
Procena istraživača DIW je, kako ocenjuje Špigel, vrlo optimistična jer pretpostavlja jak privredni rast do 2039. godine. „Ako se konkuktura recimo lošije razvija, broj siromašnih starijih sugrađana bio bi još veći: slaba ekonomija vodi većem broju nezaposlenih koji onda mogu manje da odvajaju za starost“, piše Špigel na svom portalu.
DIW u studiji locira nekoliko grupa koje su posebno ugrožene – pre svega oni koji su radni vek proveli bez ili sa slabijom stručnom spremom, kao i samci – posebno žene. Trenutno ovde istok Nemačke stoji bolje zbog više zaposlenosti žena tokom komunizma u DDR-u, ali će se ta krivulja dugoročno menjati.
Studija dolazi u pikantnom političkom trenutku dok Socijaldemokrate u koalicionoj vladi sa Demohrišćanima pokušavaju da proguraju koncept „osnovne penzije“ koju treba garantovati svima.
Demohrišćani insistiraju da tome prethode opsežne provere da li nekome treba to dodatno osiguranje, dok Socijaldemokrate žele da dodatnu penziju dobija svako ko je radio najmanje 35 godina.
DIW vidi problem u oba modela – prvi bi smanjio siromaštvo za samo 0,4 odsto, a drugi bi više pomogao onima kojima ta vrsta pomoći uopšte ne treba jer im je penzija dovoljna za život. DIW predlaže da se uvede jednostavna provera koja bi obezbedila da samo zaista ugroženi dobijaju ovakvu pomoć.
nr (dpa, dw, spon)
Prizori siromaštva u Nemačkoj
Preskupe stanarine, štednja na hrani, džeparac za decu kao luksuz – u Nemačkoj je statistički svaki peti građanin pogođen siromaštvom. Fotograf Šamsan Anders je za DW svojim objektivom zabeležio neke nijanse siromaštva.
Foto: DW/Shamsan Anders
Sivi izgledi
Blok solitera Gronska dina građen je kao ponos Bremena. No pogled na stari grad odavde je tmuran. Od 2.000 stanovnika 90 odsto ima strano poreklo, kriminal i kavge porodičnih klanova su svakodnevica. Bremen je nemačka pokrajina sa najvećim rizikom od siromaštva – ugrožen je svaki peti stanovnik. U Nemačkoj se kao siromašan vodi svako ko na raspolaganju ima manje od 60 odsto prosečnog prihoda.
Foto: DW/Shamsan Anders
Narodne kuhinje
U Bremenu rade tri narodne kuhinje koje koriste stotine ljudi: porodice, penzioneri, migranti i izbeglice. Ovde se deli ono što prethodno doniraju supermarketi, pekare ili drogerije. „Ovde nema tenzija. Doživljavamo atmosferu tolerancije i zahvalnosti“, kaže nam Hanelore Fogel, organizatorka jedne od narodnih kuhinja.
Foto: DW/Shamsan Anders
Propali blokovi
Grad Hale dvadesetak kilometra od Lajpciga je u vreme DDR bio atraktivno mesto za život. U međuvremenu panoramom dominiraju propale fasade i prazne zgrade stambenih blokova. Iste muke pogađaju većinu mesta na istoku zemlje premda je u Haleu stopa nezaposlenosti u granicama i iznosi 8,9 odsto (nemački prosek je 5,6 odsto).
Foto: DW/Shamsan Anders
Utočište siromašnih
„Čak 80 odsto mušterija su stranci, mnogi izbeglice“, kaže nam prodavačica u socijalnom supermarketu u Haleu gde se jevtino nude namirnice, odeća i pokućstvo. Supermarket prodaje doniranu robu, a od prihoda plaća kiriju i račune. „Nemci izbegavaju da dolaze ovde, verovatno zbog stida“, dodaje prodavačica.
Foto: DW/Shamsan Anders
Deca na udaru
Siromaštvom je pogođeno oko dva miliona dece u Nemačkoj, a svako sedmo zavisi od socijalne pomoći. U Nojštatu, četvrti Halea, svaka treća porodica sa decom dobija socijalnu pomoć. Ono što bi trebalo da se podrazumeva u bogatoj zemlji – rođendanske proslave, ekskurzije, bavljenje sportom ili muzikom – za mnogu decu je samo san.
Foto: DW/Shamsan Anders
Život na ulici
Prema procenama oko 400.000 ljudi u Nemačkoj nema svoj krov nad glavom – tu se ne računaju stotine hiljada izbeglica. Četvrtina tog broja živi na ulici, samo u Berlinu je najmanje 6.000 beskućnika. Oko 60 odsto njih dolazi iz istočnoevropskih zemalja, a broj se povećava od kada pravo na naseljavanje imaju državljani Bugarske i Rumunije.
Foto: DW/Shamsan Anders
Konkurencija
Jerg je Nemac, po obrazovanju bagerista. U jednoj nesreći je ostao bez noge. Žali se na sve veći broj beskućnika u Berlinu, priča o tome da je konkurencija među tim siromašnim ljudima porasla. Mnogi prose kako bi preživeli. Jerg kaže da mu je san da jednom ponovo svira bubnjeve: „To mi je oduvek bilo zabavno.“
