Lars Štajnke, bivši lider omladine Alternative za Nemačku u pokrajini Donjoj Saksoniji, postao je poznatiji javnosti početkom avgusta kada se raspisao po Fejsbuku. Tamo je ocenio da je Klaus Šenk fon Štaufenberg, atentator na Hitlera, zapravo „izdajnik“ i „kukavica“. To je bilo previše čak i za AfD – Štajnke je zbog tog komentara izgubio mesto šefa partijske omladine.

Međutim u stranci je i odranije bilo poznato da Lars Štajnke gaji divljenje za nacistički režim iz tridesetih i četrdesetih. Jedan insajder je dostavio redakciji DW audio-snimak na kojem Štajnke pred kolegom opravdava napad na Poljsku 1939. tvrdeći da to nije bio napadački rat već da je Hitler bio „prinuđen“ da dela: „Svaki drugi političar bi postupio isto kao Hitler i umarširao bi [u Poljsku].“

Štajnke nije o ovome hteo da se izjasni na upit DW. Samo je naveo da ne računa ni sa isključenjem iz stranke niti sa konačnim gubitkom predsedničkog mesta pokrajinske omladine te da će pred stranačkim organima tražiti reviziju. I u partijskoj centrali smo naišli na ćutanje.

Građanska fasada

Slučaj iz Donje Saksonije nije izuzetak. Služba za zaštitu ustavnog poretka već je stavila pod prismotru omladinu AfD u toj pokrajini kao i u Bremenu. Razlog je bliskost ekstremnim desničarskim grupama i upletenost u neonacističke mreže. Uprkos tome, AfD i stranačka omladina do sada su se trudili da održe građansku fasadu.

Damjan Lor, šef savezne partijske omladine, kritikovao je tako odluku službe da motri na omladinu AfD: „Ni pokrajinski odbori Mlade Alternative, ni Mlada Alternativa u celini nisu protivustavne organizacije.“ Lor je ukazao da je Štajnke zbog svog pisanja po Fejsbuku već smenjen te da traje postupak za njegovo isključenje iz patije.

No izvor iz partije za DW tvrdi da je Lor znao za sporne Štajnkeove izjave, ali da tada nije preduzeo ništa. AfD se pokrenuo tek kada je Štajnke javno pisao po Fejsbuku.

I sam Damjan Lor ima svoje repove. Letos je dao intervju za DW tokom kongresa omladine stranke u pokrajini Tiringiji, tvrdeći da „nema nikakve saradnje“ sa Identitarnim pokretom – radikalnom desničarskom organizacijom koja je takođe pod prismotrom službe.

No baš pre nego što je Lor to ustvrdio, njega su za potrebe jednog promotivnog spota snimali kamermani firme „Arhetip GmbH“. Ta produkcijska kuća pripada Filipu Štajnu, osnivaču pokreta „Jedan procenat“ koji sebe predstavlja kao desničarsku otporašku grupu, isprepletenu sa Identitarnim pokretom.

Mnogo je primera koji pokazuju da ovo nisu usamljeni slučajevi. Franciska Šrajber, mlada žena koja je napustila stranku i o tome napisala knjigu „Inside AfD“, navodi da je još 2014, nedugo posle osnivanja stranke, polovina partijske omladine simpatisala sa identitarcima.

„Zaista postoji široka saradnja između Mlade Alternative i Identitarnog pokreta“, kaže za DW Hajo Funke, jedan od najpoznatijih istraživača desničarskog ekstremizma u Nemačkoj. On ukazuje da nije retkost da saradnju sa najesktremnijim desničarima vode upravo lideri regionalnih i pokrajinskih ogranaka stranačke omladine.

Partijski vrh se ograđuje

U samoj stranci, trenutno prema nekim anketama drugoj najjačoj u zemlji, vodi se oštra debata o tome na kolikoj distanci treba biti od ekstremnih grupa. Kada je Identitarni pokret 2016. stavljen pod prismortu službi AfD je čak doneo „zaključak o nespojivosti“ članstva u AfD i u tom pokretu. „Ako neko sada sarađuje sa Identitarcima, onda kod nas nema šta da traži“, kaže za DW Jerg Mojten, kopredsednik AfD.

Vrh stranke zalaže se za raspuštanje partijske omladine u dve pokrajine – Bremenu i Donjoj Saksoniji – kako bi se izbeglo da cela partijska omladina zbog njih dospe pod prismotru službe. Prema insajderima postoje teškoće da se u Mladoj Alternativi nađe većina za takvu odluku. O tome će se odlučivati na vanrednom kongresu sredinom oktobra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android