„Svaki terorista prvo je bio salafista“
10. jul 2017.
Simpatizerima terorističke organizacije „Islamska država“ (IS) danas više nije tako jednostavno da otputuju u Siriji kao pre. Teritorija pod kontrolom IS u međuvremenu se smanjila. Teroristi zato pozivaju svoje pristalice da, ukoliko im ne pođe za rukom da se prebace na područje koje kontroliše IS, organizuju napade u svojim zemljama. Nedavno je šef nemačke obaveštajne službe BND Bruno Kal upozorio: što je borba protiv IS u Siriji uspešnija, to je veća opasnost od napada u Nemačkoj.
Broj islamista raste
Od oko 930 ekstremista za koje se zna da su boravili u ratnim područjima poput Sirije ili Iraka gde su se borili na strani IS ili se obučavali u terorističkim kampovima, jedna trećina se u međuvremenu vratila u Nemačku ili neku drugu evropsku zemlju. Predstavljajući izveštaj Službe za zaštitu ustavnog poretka za 2016. godinu, nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je da u Nemačkoj ima 680 islamista potencijalnih napadača. Nikada ih, dodao je, nije bilo toliko i smatra se da bi oni mogli da izvrše napade.
Iako u Nemačkoj postoji veliki broj programa koji bi trebalo da spreče da neko postane ekstremista, njihov broj ipak raste: Služba za zaštitu ustavnog poretka navodi da ih je danas u Nemačkoj oko 10.000. Prošle godine ih je bilo 8.600. Služba za zaštitu ustavnog poretka nadgleda više od 90 islamskih zajednica, ali i male grupacije pa čak i pojedince koji važe kao potencijalni napadači. To ne znači da postoji 90 terorističkih ćelija. „Islamistička scena je heterogena“, kaže za DW Markus Šefert, portparol bavarskog odeljenja Službe za zaštitu ustavnog poretka, i navodi sledeće grupacije:
- Legalistički islamisti
To su grupacije koje se ne služe nasiljem, ali bi želele da i Nemačka bude država koja ne bi bila u skladu sa slobodarskim i demokratskim poretkom. „To je veći deo scene“, kaže Šefer. „Oni lobiraju, koriste pravo na okupljanje, šire svoju ideologiju preko interneta.“ I te grupacije se nadziru zato što za Službu za zaštitu ustavnog poretka odlučujući kriterijum nije nasilje, već to da li grupacija radi protiv slobodarskog, demokratskog poretka.
- Džihadistički islamisti
Za njih je džihad nasilna borba. Ciljano koriste nasilje kako bi postigli svoje ciljeve. „To su oni koji zaista kažu da ovde žele ’Božiju državu’ – i to ne samo ovde, već u čitavom svetu“, kaže Markus Šefert. Oni učešće u oružanoj borbi proglašavaju za individualnu obavezu svakog muslimana i pozivaju na svetsku bitku protiv navodnih neprijatelja islama.
- Salafistička scena
„To je poseban slučaj koji spada u obe grupe“, kaže Markus Šefert. „Postoji politički salafizam koga svrstavamo u legalistički deo jer tamo postoje osobe koje još nisu spremne na nasilje. Ali postoji i politički salafizam koji služi kao plodno tlo za džihadističku ideologiju.“ Smatra se da je oko 20 odsto salafističke scene spremno na nasilje. „Međutim, među onima koji su spremni na nasilje takođe ima različitih slučajeva“, kaže Šefert. „Ima onih koji bi možda, u zavisnosti od situacije, eventualno mogli da postanu nasilni, ali ima i onih koji bi mogli planski da organizuju terorističke napade.“
Izazovi postaju kompleksniji
Širok je dakle spektar unutar salafističke scene. Ali jedno pravilo uvek važi: „Svaki terorista najpre je bio salafista“, kaže stručnjak iz bavarskog odeljenja Službe za zaštitu ustavnog poretka. To naravno ne znači da svaki salafista obavezno i postane terorista. Služba za zaštitu ustavnog poretka u međuvremenu je zabranila brojne islamističke organizacije, kao na primer radikalo-salafističko udruženje „Istinska religija“ (Die wahre Religion), koja je i okviru kampanje „Čitaj“ delila Kurane u pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji. Zabranjena je i džamija udruženja „Islamski krug Hildeshajm“, koja je dugo važila kao mesto okupljanja radikalnih salafista. I napadač iz Berlina Anis Amri navodno je posećivao tu džamiju.
Izazovi za obaveštajne službe postali su znatno kompleksniji. Teroristička organizacija IS danas vodi kiber-rat na internetu, vrbuje borce preko društvenih mreža i daje uputstva za pravljenje bombi. Šef Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georg Masen zato želi da se njegovoj ustanovi daju veće nadležnosti. I iako se zbog toga bune aktivisti za zaštitu podataka, .Masen dodatno predlaže da se ustanova jače centralizuje, bez da se pritom ukidaju pokrajinska odeljenja.