"Svako je stranac - takoreci svuda"
20. novembar 2003.Oglas
(U Muzeju istorije u Bonu je upravo otvorena izložba pod nazviom "Svako je stranac". Osam muzeja iz Evrope je saradivalo na postavljanju izložbe, koja ce se seliti širom gradova Evrope. Cilj izložbe je prelged istorije Evrope iz perspektive migracija. Prilog novinskih agencija.)
Putovanja, planinarenja, migracije, begstva i egzil u Evropi. Taj je kontinent oduvek bio prostor kojim se nekuda prolazilo, smatra Herman Šefer, inicijator izložbe "Svako je stranac - takoreci svuda". Suocenje sa strancima je polazište ove izložbe organizovane u saradnji osam evropskih muzeja.
Spektakel treba da rasvetli najmarkantnije dogadaje u istoriji Evrope. Linija se povlaci od vremena rimskog osvajanja Germanije do tekucih rasprava o azilantima. Radne migracije, ratovi i okupacije, kao i izbeglištvo iz verskih pobuda, jesu tri centralne tacke ove izložbe, kako je to rekao šef projketa Hano Sovade.
Nekadašnji gastarbajteri i ekonomski migranti pripovedaju, posredstvom videa, o tome zašto su napustili domovinu. Prevashodno mnogobrojni dokumenti i objekti omogucuju uvid u istoriju Evrope i u migracije.
Begstvo Hugenota iz Francuske u razlicitim oblastima Evrope, u 17 veku, se pokazalo kao sreca za Švajcarce. Hugenoti su tamo našli novu domovinu, a Švajcarska je od Hugenota preuzela sklonost ka perfekciji.
Dramaticna je povest proterivanja Grka iz Turkse, posle prvog svetskog rata. Krajem dvadesetih godina je dvadeset procentata stanovništva u Grckoj cinilo izbeglice iz Azije. I pored istog jezika, osecali su se kao stranci u svojoj zemlji. Izložba prikazuje niz fotografija i dokumenta iz atinskog istorijskog muzeja.
"Stranac je stranac samo u tudini", isticali su minhenski kabaretisti Karl Valentin i Lizl Karlstad, u svojim kabaretskim raspravama dvadesetih godina. Ova izložba to porice. I o tome postoje na ovoj izložbi zvucni dokumenti koje posetilac Muzeja istorije u Bonu može da sluša. 200 izlobženih eksponata je ovde predstavljeno. Cilj je i da se ispravi slika o strancu kao neprijatelju. Ostaje veliko pitanje da li ce to uspeti.
Putovanja, planinarenja, migracije, begstva i egzil u Evropi. Taj je kontinent oduvek bio prostor kojim se nekuda prolazilo, smatra Herman Šefer, inicijator izložbe "Svako je stranac - takoreci svuda". Suocenje sa strancima je polazište ove izložbe organizovane u saradnji osam evropskih muzeja.
Spektakel treba da rasvetli najmarkantnije dogadaje u istoriji Evrope. Linija se povlaci od vremena rimskog osvajanja Germanije do tekucih rasprava o azilantima. Radne migracije, ratovi i okupacije, kao i izbeglištvo iz verskih pobuda, jesu tri centralne tacke ove izložbe, kako je to rekao šef projketa Hano Sovade.
Nekadašnji gastarbajteri i ekonomski migranti pripovedaju, posredstvom videa, o tome zašto su napustili domovinu. Prevashodno mnogobrojni dokumenti i objekti omogucuju uvid u istoriju Evrope i u migracije.
Begstvo Hugenota iz Francuske u razlicitim oblastima Evrope, u 17 veku, se pokazalo kao sreca za Švajcarce. Hugenoti su tamo našli novu domovinu, a Švajcarska je od Hugenota preuzela sklonost ka perfekciji.
Dramaticna je povest proterivanja Grka iz Turkse, posle prvog svetskog rata. Krajem dvadesetih godina je dvadeset procentata stanovništva u Grckoj cinilo izbeglice iz Azije. I pored istog jezika, osecali su se kao stranci u svojoj zemlji. Izložba prikazuje niz fotografija i dokumenta iz atinskog istorijskog muzeja.
"Stranac je stranac samo u tudini", isticali su minhenski kabaretisti Karl Valentin i Lizl Karlstad, u svojim kabaretskim raspravama dvadesetih godina. Ova izložba to porice. I o tome postoje na ovoj izložbi zvucni dokumenti koje posetilac Muzeja istorije u Bonu može da sluša. 200 izlobženih eksponata je ovde predstavljeno. Cilj je i da se ispravi slika o strancu kao neprijatelju. Ostaje veliko pitanje da li ce to uspeti.
Oglas
