Od početka godine odabrana grupa od 2.000 nezaposlenih u Finskoj će primati 560 evra i sa tom platom nisu povezani nikakvi uslovi – ne moraju da rade, ne moraju da traže posao ako to ne žele. Time je Finska prva zemlja na svetu koja se zaista upušta u eksperiment o kojem se u mnogim zemljama samo razmišljalo. Cilj je da se u prvoj fazi vidi kako bezuslovna plata deluje na ponašanje građana.

Novac će deliti finska služba za socijalnu pomoć tamo poznata kao Kela. Treba dodati da taj iznos za život u Finskoj nipošto ne znači da neko može lagodno da živi: prosečna plata je negde oko 3.400 evra, a to onda znači i da su troškovi života zastrašujuće visoki.

Ali to nije ni smisao takvog temeljnog prihoda, objašnjava Marjuka Turunen koja je na čelu pravnog odeljenja Kele: „Mislimo da bi ovo mogao da bude odličan podsticaj da ljudi prihvate barem male i poslove na određeno vreme." Do sada su i nezaposleni veoma nerado prihvatali takve poslove jer su se bojali da će tako biti gurnuti na dno lestvice ako se pojavi pravi posao, a onda je tu bio i problem poreza. Jer ako se taj prihod zbroji sa pomoći koju primaju, ponekad je ispadalo da im je u džepu ostajalo manje nego da uopšte ne rade.

U ovom konceptu je to drugačije: na bazični bezuslovni prihod se ne plaća porez, čak i ako nađu posao i zarade nešto povrh toga. „To će im dati finansijsku sigurnost. Mogu biti sigurni da će im ovaj novac stići na vreme. Šta će učiniti s njim, to je njihova stvar", objašnjava pravnica socijalne službe.

Budućnost tržišta rada

Učesnici eksperimenta će biti izabrani lutrijom među osobama između 25 i 58 godina starosti koje su u Finskoj još u novembru 2016. primali pomoć za nezaposlene. Izabrane osobe se obaveštavaju tek 31. decembra i neće moći da odbiju učešće u eksperimentu.

U institucija za socijalnu pomoć su uvereni da će „primarni cilj" tog eksperimenta biti povezan za promocijom zapošljavanja. A uz to će i pomoći samim nezaposlenima koji su, osim potrage za poslom, morali još da ispunjavaju nebrojene formulare i papire da bi ostvarili svoju pomoć.

Predviđeno je da eksperiment traje dve godine i u Finskoj se nadaju da će ga proširiti na još više građana. Ali to još nije odobrila vlada Finske.

U svim tim raspravama o bazičnom prihodu se čuju kritike da će tako ljudi biti još manje motivisani da traže posao. Ali je činjenica da se radna sredina u današnjem društvu bitno promenila u poređenju sa ne tako davnom prošlošću. Industriji sve manje treba jednostavna radna snaga, a sve više samo stručnjaci koji će upravljati računarima. Zato zagovornici bezuslovnog prihoda tvrde da će on u jednom trenutku postati neophodan jer jednostavno neće biti dovoljno radnih mesta za čitavo radno sposobno stanovništvo.

I drugi eksperimentišu

Takav temeljni prihod se još uvek protivi uvreženoj kapitalističkoj predstavi da novac treba da dobiju samo oni koji ga i zarade. Švajcarska je ove godine sprovela referendum u kojem se predlagao bezuslovni mesečni prihod od 2.500 švajcarskih franaka (oko 2.300 evra). Poslovično vredni Švajcarci su taj predlog ubedljivom većinom – odbili.

Ali o sličnim modelima se razmišlja i u drugim zemljama, ne samo u imućnim državama poput Finske ili Holandije, nego i u Keniji i čak Indiji. Po odvažnosti je odmah nakon Finske Kanada: u pokrajini Ontario je 2017. predviđeno da se takođe sprovede eksperiment ograničenih razmera. Osnov te inicijative je mišljenje bivšeg konzervativnog senatora Hjua Segala kojem je jednostavno dosadila večita rasprava zagovornika i protivnika takvog koncepta – jer i jedni i drugi sve tvrde samo teoretski. Senator je zato bio mišljenja da je potrebno stvari ispitati u praksi pa bez predubeđenja videti da li to funkcioniše.

Kanadski senator je zato predložio program koji će trajati tri godine. Izabrane osobe će tako dobijati 1.320 kanadska dolara mesečno (oko 930 evra), a predviđa da njime budu obuhvaćene i osobe sa invaliditetom. Oni će primati 1,820 dolara (oko 1.280 evra).