„Jedino što već godinu dana smem da radim je prikupljanje informacija i citata koji drugim novinarima trebaju za priloge“, kaže Dorota Nigren. Ona je već petnaest godina bila zadužena za radijski program i vesti i teško se miri s monotonijom novog posla. Bila je prisiljena da promeni posao u javnom radijskom servisu slabije plaćenim poslom u arhivi, zato što se nije slagala sa svojim šefom.

Nigren je imala hrabrosti da kritikuje podržavljenje javnih medija od strane konzervativne vlade stranke Pravo i pravda (PiS). Kada je pre godinu dana antiizbeglička retorika PiS postala sve glasnija, ova novinarka je odbila da objavi nacionalnost jednog Marokanca koji je u Italiji napao katoličkog sveštenika.

„To bi tog čoveka stigmatizovalo. Nacionalnost ili seksualnu orijentaciju trebalo bi navoditi samo onda kada je to deo ispričane priče. U ovom slučaju to nije bilo tako“, kaže Dorota Nigren za DW. Time se suprotstavila svojim šefovima koji su tražili da se uvek objavljuje nacionalnost počinilaca krivičnih dela. Sada se na sudu u Varšavi vodi postupak po tužbi novinarke protiv javnog servisa.

Naša sagovornica je jedna od malobrojnih koji su uspeli da zadrže posao u državnim medijima uprkos neslaganju sa svojim urednicima naklonjenim vladi. Od 2015. do danas posao je iz tog razloga izgubilo nekoliko stotina novinara.

Pravnik i aktivista za ljudska prava Adam Bodnar u tome vidi sve veću politizaciju medija. 2Čak se i na nezavisne novinare, koji jednostavno pokušavaju da uredno obavljaju posao, trenutno gleda kao na predstavnike određenog političkog tabora“, kaže Bodnar u razgovoru za DW.

On govori o svojevrsnom „identitetskom novinarstvu“ jer se novinari često otvoreno identifikuju s nekom političkom strankom ili ideologijom. I kaže da se često čuje antinemačka retorika. Čak je i on, nakon jednog intervjua za DW o stanju pravne države u Poljskoj, bio napadnut tvrdnjom da zastupa nemačke umjesto poljskih interesa.

Napad na DW

Zato ga ne čudi, kaže, što se DW trenutno nalazi na meti napada zbog debate nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera i njegovog poljskog kolege Andžeja Dude.

Ta je debata održana u okviru Nemačko-poljskog foruma u Berlinu, a moderirali su je novinarka DW Rozalija Romanjec i novinar poljske državne televizije TVP Pjotr Legutko. Romanjec je poljskog predsednika pitala ima li predlog za rešavanje spora EU i Poljske oko pitanja pravne države u njegovoj zemlji.

Njegov odgovor je iznenadio veći deo publike. Recimo, primedba da su poljski mediji slobodniji od nemačkih jer su opširno izveštavali o seksualnom nasilju migranata nad ženama. A na Dudinu analizu uzroka Bregzita, koji je pokušao da objasni zabranom klasičnih sijalica u EU, publika je reagovala smehom.

Poljski mediji bliski vladi nakon toga su novinarku DW optužili za postavljanje neumesnih pitanja i da se nije držala prethodno dogovorenih tema. „Iznenadile su me oštre reakcije poljskih medija vernih vladi. To je pokušaj zastrašivanja onih koji postavljaju kritička pitanja. Ja sam poljskom predsedniku postavila pitanje koje je zanimalo mnoge goste u publici“, kaže Romanjec. Ona pojašnjava da je s poljskim kolegom prethodno dogovorila ko će moderirati pojedine teme, ali ne i konkretna pitanja.

Na poljskim internet-portalima bliskima vladi novinarka DW nakon toga je bila izvrgnuta uvredama. „Debata se pretvorila u javno sramoćenje poljskog predsednika države“, ocenio je desno orijentisani portal wpolityce.pl i debatu nazvao „skandaloznom“. Taj portal smatra da je Duda „napadnut“ iz osvete što je kritikovao gradnju gasovoda Severni tok 2.

Jezik novih medija

Organizacija „Reporteri bez granica“ zabrinuta je zbog stanja u poljskim medijima. Na ovogodišnjoj listi slobode medija Poljska se našla na 58. mestu. Pre tri godine je bila 18. U izveštaju te organizacije se govori o „zaslepljenosti kroz politiku“ te se ocjenjuje da je sloboda medija „jedna od prvih žrtava reformi PiS“.

Jolanta Hajdaš iz Poljskog novinarskog društva, u kojem trenutno dominiraju predstavnici krajnje konzervativnih medija, kaže da ovaj izvještaj ima „ideološki karakter“ i da navodno dramatično stanje ne odgovara stvarnosti. „Sloboda medija već godinama nije bila tako velika kao sada, jer sada reč smeju da dobiju i oni koje godinama nismo čuli“, smatra Hajdaš.

Ona kritikuje govor mržnje, koji se, susreće svuda po društvenim mrežama. „Metode koje primenjuju obe strane s političke barikade liče jedna drugoj i mogu se opisati kao nimalo elegantne. Oštre reči, vulgarnost, sarkazam, ruganje. Takav je svet novih medija.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android