Sve zvuči kao u klasičnom distopijskom romanu Džordža Orvela „1984“ – ali to je stvarnost ruskih novinara. Oni u ratnom izveštavanju više ne smeju upotrebljavati reči kao što je rat, invazija, napad ruske na ukrajinsku stranu. To je saopštila ruska Federalna služba za nadzor u sferi veza, informacionih tehnologija i masovnih komunikacija (Roskomnadsor).

Prema Kremlju je isto tako krivično delo i „širenje pogrešnih informacija”, među kojima je i iskaz da ruska vojska u Ukrajini napada civilne ciljeve. Sve je to prema tumačenju Kremlja laž, a istinite informacije potiču isključivo iz državnih izvora. Pritom svetska javnost svaki dan gleda snimke razorenih stambenih zgrada u ukrajinskim gradovima kao što je Harkov, gde mrtve izvlače ispod ruševina. Ali izveštavanje o tome vlast želi da spreči svim sredstvima. „Putin i njegov aparat su u ratu, i njih bi trebalo da slede mediji”, kaže Kristofer Reš, portparol nevladine organizacije Reporteri bez granica.

Novčane kazne i ograničenje pristupa medijima

Medijskim uposlenicima koji se protive strogoj cenzuri i nezavisno informišu o faktima u ukrajinskom ratu prete teške posledice. To je iskusio dnevni list Novaja gazeta, koji spada u najpoznatije nezavisne medije u Rusiji. Glavni urednik ovog lista Dmitrij Muratov je 2021. Dobio Nobelovu nagradu za mir. Prošlog petka (25.02.) list je štampan dvojezično – na ruskom i ukrajinskom: „Mi ne priznajemo da je Ukrajina neprijatelj i ukrajinski nije neprijateljski jezik. I to nećemo nikad učiniti”, objašnjava taj korak Muratov.

Kremlj je već reagovao. U subotu (26.02.) oglasila se Federalna služba za nadzor u sferi veza, informacionih tehnologija i masovnih komunikacija, ističući da su Novaja gazeta, televizija Dožd i radio Eho Moskve, kao i sedam drugih medija, izvestili o smrti ukrajinskih civila i ruskom granatiranju ukrajinskih gradova, te da te informacje ne odgovaraju istini. Zaprećeno je da će, ukoliko te „lažne informacje” ne budu uklonjene iz izveštaja, ruske vlasti otežati pristup tim medijima, a preti im i kazna od pet miliona rubalja, što sada iznosi oko 41 000 evra. Pristup ovim medijima je već otežan.

Kraj za Eho Moskve

TV Dožd i Eho Moskve su morali da prekinu emitovanje. U četvrtak je stigla još jedna izuzetno loša vest za nezavisne novinare: Savet direktora radija Eho Moskve je odlučio da potpuno zatvori radio-stanicu. Eho Moskve je doduše izveštavao liberalno, uz mnogo različitih stavova, ali je pripadao medijskom ogranku koncerna Gazprom koji je blizak sa državom. Niko ne zna zašto su ih do sada trpeli, ali sada je radiju došao kraj.

Tamina Kučer, glavna urednica portala dekoder.org, koji je dobio najveću nemačku medijsku nagradu “Grime” i na kojem se prevode izveštaji ruskih nezavisnih medija, kaže da je Eho Moskve od 1990. informisao milione ljudi u Rusiji, ali da čak i tako ugledan radio nije pošteđen. Ona kaže: „Svaki dan je sve manje nezavisnih medija u Rusiji“.

„Debeli tepih dezinformacija i propagande“

Kučer kaže da još od 2014. i početaka oružanog sukoba na istoku Ukrajine nad Rusijom leži „debeli tepih dezinformacija i propagande“. Prema njoj to nije nova pojava.

Ali od početka ruske intervencije u Ukrajini sve je još teže za medije koji pokušavaju da zadrže objektivnost. „Ne smem ni da zamislim sa čim ćemo se još suočavati. Sa ovom sve većom eskalacijom rata koju vidimo, jer agresija postaje sve jača, krvavija i teža, raste i represija u Rusiji. To ide ruku pod ruku“.

Televizija kao glavni izvor informacija

Sajtovi nezavisnih medija, koji su doduše u Rusiji zabranjeni, ali još uvek rade, mogu da se posete na inostranim portalima. U samoj zemlji mogu da se koriste virtuelne privatne mreže (VPN) koje štite identitet svakog korisnika. Ako se server za mrežu nalazi u zemlji koja nije zabranila pristup određenoj adresi, onda i ruski korisnici recimo mogu da posete sajt TV Dožda. Ali to nije tako lako kao uključiti televizor.

Reporteri bez granica tvrde da su televizijske vesti u rukama države, a one su još uvek najvažniji izvor informacija za Ruse. Anketa instituta za istraživanje javnog mnjenja Levada Center iz 2018. pokazuje da polovina Rusa veruje tome što vidi na televizijskim vestima. „Uzmimo za primer starije ljude. Televizija je za njih glavni izvor informacija već 30 godina. Onda im je teško da dođu do nezavisnih informacija, pošto ih u takvom okruženju jednostavno nema”, kaže Reše. „Ako ljudi žele da budu informisani onda moraju aktivno da traže informacje, a to celu stvar, naravno, otežava”.

„Moraš da znaš kome možeš da veruješ“

I oni koji žele da dobiju prave informacije na društvenim mrežama, nailaze na teškoće. Fejsbuk i Tviter su delimično ili potpuno blokirani. Telegram funkcioniše, ali njega upotrebljavaju i proruska i proukrajinska strana za svoju propagandu. Reš kaže da tu ima mnogo lažnih vesti i ljudi dobijaju pogrešne ili tačne informacije u zavisnosti od toga koga slušaju. „Moraš da znaš kome možeš da veruješ“. A oni koji to ne znaju, imaju u Rusiji iz dana u dan sve manje mogućnosti da dobiju nezavisne informacje o ratu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.