Visoko iznad Garmiš-Partenkirhena, na oko 1.700 metara nadmorske visine, počinje „Kandahar“, legendarna staza za spust. Od 1954. najbrži skijaši svet takmiče se na Kandaharu za mesta na pobedničkom postolju. Prošlog vikenda bila je zakazana nova trka Svetskog kupa. To je u stvari vrhunac skijaške sezone. Ali, spust nije održan. Trka na mitskoj pisti je otkazana. Razlog? Premalo snega.

„To je veoma, veoma veliko razočarenje za nas. Gorko razočarenje“, rekla je Martina Bec, šefica Organizacionog odbora Svetskog skijaškog kupa u Garmiš-Partenkirhenu. Piste se tamo doduše bele, sneg je pao i turisti opet mogu da se spuštaju, ali preduslovi za održavanje profesionalne trke nisu zadovoljeni.

U ciljnoj ravnini Kandahara Bec rukama gura ono malo snega što je napadalo poslednjih dana. I odmah se pojavljuje trava. „Ovde nedostaje pola metra snega. Golim rukama možete da ga pomerite i odmah se vidi livada. Veoma smo daleko od one količine snega koja bi bila dovoljna da se pista pripremi za profesionalnu trku.“

-pročitajte još: Šta bi se desilo kad ne bi više bilo snega?

Koliko često sneg uopšte pada?

Trend je jasan. Sve je manje snežnih dana – i to širom Nemačke, uključujući i regione u kojima se ljudi bave zimskim turizmom. To je pokazala aktuelna analiza „BR Data“ i ARD-ovog političkog magazina „report München“. U čitavoj Nemačkoj je tokom šezdesetih prošlog veka prosečno godišnje registrovan 51 snežni dan (dan sa snežnim padavinama). Za deset godina koje su prethodile 2022. samo oko 25.

Oberhof u Tirinškoj šumi svojevremeno je bio mesto gde su se „brusili dragulji“ DDR-ove zimske sportske elite. I danas se tamo, na skijaškim stazama, skijaškoj skakaonici i u ledenom kanalu, održavaju velika međunarodna sportska takmičenja – na primer svetsko prvenstvo u sankanju ili u biatlonu, kao što je planirano u ovoj 2023. godini.

Sto miliona evra za prvenstva sveta

A da bi to bilo moguće i u budućnosti, nemačka savezna vlada i vlasti pokrajine Tiringije investirale su znatne količine novca. Oko sto miliona eura uloženo je u sportsku infrastrukturu – kako bi zima bila zima, pa ako zatreba, čak i „silom“. Konkretno, radi se na primer o „klima-uređajima“ za bob-stazu odnosno stazu za sankanje, kao i o topovima za sneg za stazu za takmičenje u skijaškom trčanju ili biatlonu. Nova oprema smeštena je u jednoj sivoj hali. To je istovremeno i „fabrika“ i skladište snega – svojevrsno ledeno „životno osiguranje“ za suviše blage zimske dane bez snega.

Oberhof je u sličnoj situaciji kao i drugi veliki skijaški centri. To su mesta u kojima se najbolje vide posledice klimatskih promena. Stotinak dana zimske sezone tokom jedne godine, to je prema navodima Saveznog ureda za životnu sedinu granica za održavanje profitabilnog poslovanja nekog skijaškog centra. A mnoga skijališta u tom nemačkom regionu već sad po tom pitanju „podbacuju“.

-pročitajte još: Klimatske promene: turizam u opasnosti

Alternativne ideje

I uprkos svoj toj modernoj tehnici, zimski sport u Oberhofu može da se planira samo za narednih 10 do 15 godina, kaže Helmut Šubert, državni sekretar u tirinškom Ministarstvu finansija, a ujedno i poverenik za Oberhof. Šta nakon toga? Potrebne su nove ideje, kaže, na primer letnji biatlon, na rolerima umesto na skijama.

Za to vreme se Martina Bec u Garmiš-Partenkirhenu i dalje nada da će biti više snega, da će iduće zime biti hladnije i da će ponovno moći da organizuju trku na legendarnom Kandaharu. Jer, na kraju krajeva, i topovi za sneg funkcionišu samo ako su temperature ispod nule. Bez obzira na tradiciju, ako ubuduće ne bude snega, sudbina nemačkih skijaških centara sasvim je neizvesna.

Svetska skijaška federacija (FIS) po tom pitanju nije spremna ni na kakve ustupke. Na pitanje novinara redakcije „report München“, FIS odgovara da klimatske promene pogađaju sve. I da skijaški centri moraju sami da se pobrinu da stvore preduslove za održavanje uspešne zimske sezone.

***Izvor podataka korišćenih u ovom članku je Nemačka meteorološka služba (DWD), a radi se o podacima otkako se vrše merenja, odnosno od 1951. godine.

kb/lg/nb/sm (br)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.