Sve naše asimetrije
25. avgust 2018.
DW: Oko 85 do 90 odsto ljudi su desnoruki. Da li ova prednost desne strane važi i za ostale delove tela ili aktivnosti?
Sebastian Oklenburg: Da, ima mnogo takvih asimetrija – čak i ako desna strana nije uvek poželjna. Lep primer za to je ljubljenje. Kada se ljubimo, svako mora da okrene glavu na jednu stranu. Kada okrenete glavu na suprotnu stranu od one pri kojoj se obično ljubite, osećaj je veoma čudan. Probajte!
U pravu ste, ja uvek okrenem glavu na desnu stranu. Srećom, isto kao moj momak. Da li imate još neki primer?
Da, stopala. Većina fudbalera očigledno preferira levu ili desnu nogu pri šutiranju na gol. Postoji samo nekoliko njih, kao što je Lionel Mesi, koji mogu podjednako da šutiraju obema nogama (Mesi i desna noga? Stvarno? prim. red. DW). Ovi igrači imaju veliku prednost. Pored motoričkih asimetrija, postoje i senzorne. Na primer, ljudi najčešće koriste isto oko kada gledaju kroz teleskop. Kada osluškuju kroz vrata, skoro svi preferiraju da naslone uvek isto uvo.
Da li su ove sklonosti povezane sa tim kojom rukom pišemo – da li su levoruki ljudi, takođe i levonogi?
Delimično. Motoričke asimetrije su čvrsto povezane. Ukoliko ste levoruki, najčešće ste i levonogi i preferirate da se ljubite sa glavom na levoj strani. Međutim, ovo nije u međusobnoj vezi sa senzornim asimetrijama sluha i vida. I ako jesu povezane, nezavisne su od ruke kojom pišemo.
Da li se iste asimetrije pojavljuju kod životinja?
Pojavljuju se, upravo smo predali istraživanje o psima i mačkama. Međutim, za razliku od ljudi, rezultat je 50 prema 50 odsto. Skoro je isti broj „levorukih“ i „desnorukih“ životinja.
Kako to testirate kod životinja?
Uglavnom se životinjama daje zadatak da dođu do hrane. Svako može ovo da isproba kod kuće sa svojim ljubimcem. Uzmite praznu rolnu toalet papira, prekrijte jednu stranu i stavite hranu unutra. Cev mora biti dovoljno uska da životinja ne može da ubaci njušku unutra, ali da može šapom da dohvati hranu. Ako ljubimac svaki put koristi istu šapu kako bi dohvatio hranu, tada ćete znati.
Zašto ove preferencije uopšte postoje? Zašto su neki ljudi desnoruki, a neki levoruki?
To zapravo nema mnogo veze sa našim rukama – mozak odlučuje. Kod ljudi, mozak je podeljen na dve polovine, levu i desnu. Da li ste desnoruki ili levoruki zavisi od toga koja je polovina bolja u obavljanju finih motoričkih veština. Kod desnorukih, to je leva strana mozga, dok je kod levorukih obratno. Ovo bočno pomeranje je posledica nervnog sistema koji prolazi kroz kičmenu moždinu. Leva strana mozga uvek kontroliše desnu stranu tela i obrnuto.
Da li zbog toga mozak desnorukih i levorukih ljudi funkcioniše drugačije? Da li su levoruki ljudi zaista pametniji ili kreativniji od desnorukih?
Moram vas razočarati, ali ne. Sedamdesetih godina bilo je nekoliko malih, loše kontrolisanih istraživanja u kojima su došli do ovog zaključka. Međutim, od tada je ta teza više puta odbačena. Levoruki ljudi nisu ni pametniji ni kreativniji od desnorukih. Nažalost, ovaj rezultat je manje interesantan, zbog čega se i dalje mnogi ljudi još uvek pozivaju na istraživanje iz sedamdesetih.
Postoji i čitav niz poznatih ljudi koji su navodno bili levoruki.
Da, na primer Leonardno da Vinči je navodno bio levoruk. Međutim, ako pogledate naučnu literaturu na tu temu, postaje jasno da je ova izjava bazirana na jednom portretu na kojem da Vinči slika levom rukom. Nije rečeno da mu je na tom portretu desna ruka u povezu, a da on na ostalim portretima slika desnom rukom.
*Sebastijan Oklenburg je vanredni profesor biopsihologije na Univerzitetu Bohum u Ruru. Autor je knjige „Lateralizacija mozga: Neuronauka i evolucija hemosfernih asimetrija“.