Mnogo toga može da se dogodi samo u jednoj sedmici u Turskoj: masovni otkazi univerzitetskim profesorima i docentima, gušenje demonstracija i otkazi dvojici turskih novinara. Već je gotovo svakodnevna pojava da se radi protiv onih koji misle drukčije. Neposredno uoči referenduma na kojem bi se turski građani 16. aprila trebalo da se izjasne za ili protiv predsedničkog državnog ustrojstva zemlje, predsednik Erdogan polarizuje društvo. „Oni koji kažu ’Ne’, spadaju u kategoriju pučista“, poručuje Erdogan.

Izgleda da i AKP-ova vlada, samo nekoliko nedelja uoči referenduma, želi da dodatno ućutka kritičare vlade. To joj polazi za rukom pre svega pomoću posebnih dekreta koja se mogu doneti dok vlada vanredno stanje u državi. Od neuspelog pokušaja puča 15. jula, takvim dekretima otpušteno je do sada desetine hiljada državnih službenika. Protekle nedelje otpušteno je 330 članova Univerzitetskog veća (YÖK). Oni su optuženi da su imali veze sa Gulenovim pokretom koga turska vlada okrivljuje za pokušaj puča. Protesti protiv otpuštanja tih ljudi, ugušeni su suzavcem i hapšenjima.

Lov na veštice

Pod nadzorom vlade su i novinari koji je kritikuju. Izdaju nalozi za hapšenje i uručuju otkazi. Pomoću već spomenutih posebnih dekreta, brojne medijske kuće već su zatvorene. Među njima su prokurdski kanal IMC TV, novinska agencija Cihan i list Taraf. „Problem je što ti posebni dekreti ne podležu sudskoj proveri, pa medijske kuće uopšte ne znaju zašto ih uopšte zatvaraju“, kaže u razgovoru za DW jedan poznati turski stručnjak za upravno pravo. Iz straha od posledica, on, međutim, ne želi da se navode njegovo ime i prezime.

Pored zaobilaženja pravosuđa, kontrola medija dodatni je važan instrument turske vlade u njenim nastojanjima da skloni sa svog puta kritičare režima. Tako su protekle subote otkaz dobila dvojica kritičara predstojećeg referenduma. Irfan Demirči, bivši voditelj na turskoj televiziji Kanal D, prošle nedelje se, objavivši „Ne“ na Tviteru i uz dodatno opširno objašnjenje, izjasnio protiv referenduma. Kao razlog za otkaz navedeno je to da se Demirči „zauzeo za jednu od pozicija na temi o kojoj se raspravlja u javnosti“, kako je to navedeno u obrazloženju Kanala D. Njegov kolega Hakan Čelenk, kolumnista lista Posta, takođe je otpušten. On je u januaru u emisiji televizijskog kanala CNN Turska kritikovao vladine planove o uvođenju predsedničkog sistema.

Finansijski pritisak na medijske kuće

I televizija Kanal D, kao i list Posta, deo su medijske grupacije Dogan koja je poznata po svojoj bliskosti s vladom u Ankari. Nakon otpuštanja dvojice novinara, turski građani su na Tviteru pod heštegom #DoganMedyaBoykot pozvali na bojkot medijskih kuća te grupacije. Taj hešteg je od subote među top-heštegovima kod turskih korisnika Tvitera. Na društvenim mrežama, osim toga, kruži sarkastično pitanje hoće li sada i novinar Fatih Čekirge da dobije otkaz, jer se javno izjasnio za referendumski odgovor „Da“, što je takođe političko pozicioniranje.

Medijska grupacija Dogan dobar je primjer za to kako AKP-ova vlada kontroliše medije, navodi Suat Gezgin, profesor na novinarstvu pri Univerzitetu u Istanbulu. „Čim se kritički izveštava i to izveštavanje se ne sviđa AKP-ovoj vladi, sledi državna poreska provera i velike novčane kazne“, objašnjava Gezgin za DW. Kritičare referenduma otpuštaju sa radnih mesta i zastrašuju ih, dodaje on i ističe da se kroz masovne medije koji podržavaju režim utiče na birače da se izjasne za predsednički sistem.

„Pritisak na nas novinare trenutno može mnogo jače da se oseti“, potvrđuje i Baris Pelivan, glavni urednik televizijske stanice OdaTV koja takođe kritikuje vladu. „Sve češće nam stižu sudske presude sa zahtevom da se određene vesti izbrišu sa naše internet-stranice. Kad to ne bismo uradili, odmah bi nas zatvorili“, tvrdi Pelivan za DW. On je u okviru „slučaja OdaTV“ bio uhapšen 2011. godine i proveo je u zatvoru 19 meseci. „Tada sam napisao mnogo članaka o Gulenovom pokretu i njegovim aktivnostima u turskoj državi“, objašnjava Pelivan. Kad si novinar u Turskoj, stalno radiš sa strahom, kaže taj 33-godišnjak.

„Novi mediji“ kao alternativa

Upravo zbog represivne medijske situacije u Turskoj, društveni mediji i privatni blogovi već duže vreme igraju veoma važnu ulogu. Kako bi se zaobišli masovni mediji, nastale su nove platforme na internetu – na primer 140journos. Ta platforma ubraja se u novinarstvo „Novih medija“, kako to nazivaju njeni osnivači Engin Onder i Džem Ajdogdu. Taj mladi novinarski tim aktivan je na 16 različitih platformi – između ostalog i na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu, Snepčetu i Periskopu. Njihova platforma mesečno beleži oko 70 miliona interakcija. Godine 2012. ti blogeri su, zajedno sa svojim prijateljima, počeli da plasiraju vesti. „Iz sudnica, recimo, u kojima je novinarima bio zabranjen pristup“, navodi 25-godišnji Onder za DW. Korisnici su pre svega dobro prihvatili vesti preko WhatsApp, iako je to u stvari samo platforma za razgovor.

Nedavno je 140journos proizveo i jedan satirični video o predstojećem referendumu pod naslovom „Redžep Tramp Erdogan“. Radi se o videu u kojemu se predstavlja ono što je dvojici političara zajedničko. Među onima koji prate vesti s te platforme su, kako pristlice AKP, tako i opozicionari, navodi Onder. „Fokusiramo se na naše sadržaje, pozicioniramo se neutralno kada je reč o političkim dešavanjima i izveštavamo ni za, a ni protiv vlade“, ističe Onder. „Do sad još nijednom nismo bili cenzurisani. Nadam se da će tako i ostati.“