Mnogi ljudi su trenutno „prehlađeni“ odnosno pate od infekcije disjanih organa. Bebe i deca su uglavnom zaraženi virusom koji za njih može biti opasan po život. Zašto ima toliko obolelih ove godine?
Oglas
Lekarske ordinacije u Nemačkoj su pune pacijenata koji kašlju, kijaju i sve što uz to ide. Prema podacima Instituta Robert Koh (RKI), više od sedam miliona ljudi imalo je ove godine razne respiratorne bolesti. Nije neuobičajeno da se broj infekcija poveća u zimskim mesecima. Ali ovoga puta broj je izuzetno visok i dovodi medicinsko osoblje do granica mogućnosti. Broj obolelih se drastično povećao u najkraćem mogućem roku.
Ukupno je poznato oko 200 različitih uzroka prehlade. Četiri od njih, saopštio je RKI, trenutno su posebno rasprostranjeni u Nemačkoj i Evropi: virusi gripa, rinovirusi, SARS-Cov-2 i respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji je pre svega opasan za novorođenčad i malu decu.
RSV može izazvati teške bolesti
Mnoga novorođenčad i mala deca koja se zaraze RSV-om imaju tako teške simptome da moraju da u bolnicu i često na respiratorie. U pojedinim nemačkim regionima trenutno nema slobodnih kreveta na dečijim odeljenjima u bolnicama.
RSV je sezonski virus i izaziva bronhiolitis, koji prvenstveno pogađa decu mlađu od dve godine. Virus izaziva upalu i otok, sužavajući tako disajne puteve. Zbog ovog suženja, manje vazduha ulazi u pluća, što može dovesti do upale pluća i otežanog disanja. Povišena temperatura i kašalj su tipični simptomi, a kod neke dece ovaj kašalj je sličan velikom kašlju i može da ugrozi život malog pacijenta.
Nasuprot tome, odrasli obično prebole RSV infekciju bez većih problema, osim ako već imaju ozbiljnu bolest poput astme ili im je imuni sistem oslabljen.
Mere protiv korone i širenja virusa
Tokom najtežih stadijuma pandemije koronavirusa, virusne prehlade su bile retke. Zato što se većina ljudi striktno pridržavala higijenskih pravila, koja uključuju često pranje ruku, nošenje zaštitne maske i držanje distance.
Kako se Nemci bore protiv prehlade
S obzirom da imaju prilično dobar zdravstveni sistem, Nemci ne moraju sami da se leče. Ali mnogi to ipak čine. DW je pokušao da utvrdi kakvim sve to "medicinskim metodama", Nemci pribegavaju u borbi protiv prehlade.
Foto: Fotowerk - Fotolia.com
Kuvano pivo
Može li kuvano pivo da savlada prehladu? Generacije nemačkih majki tvrde da je zaista tako. Istraživanja to nisu mogla da potvrde. A do sličnog zaključka je došla i treća po veličini pivara u Japanu "Saporo", utvrdivši da je potrebno najmanje 20 litara kuvanog piva, kako bi to piće imalo antivirusno dejstvo.
Foto: Fotolia/Mikael Damkier
Obloge za noge
Ako vidite naduvenog Nemca, koji se jedva kreće, nije isključeno da su mu listovi uvijeni u obloge. Metoda potiče iz narodne apoteke, ali da li zaista pomaže u borbi protiv visoke temperature? Činjenica je da listovi imaju veću površinu nego čelo. Dakle, vlažne krpe mogu da pomognu u bržem obaranju temperature. Ipak, ne koristite hladnu, već mlaku vodu i uklonite oblogu posle 30 minuta.
Foto: Fotolia/photophonie
Šal oko vrata
Ukoliko ga nosite dok ste unutra, onda je šal modni detalj. Ali, ako ga neko obmota oko grla, znači da nešto nije u redu. Nemci šal nose kako bi ublažili simptome koji nagoveštavaju bolove, a kasnije i upalu grla. Odluka je ispravna jer to parče tkanine zaista štiti deo tela, koji obično nije pokriven kada smo napolju.
Foto: Fotolia/Creativa
Čuvajte se promaje
I Nemci kažu: čuvaj se promaje! Talas hladnog vazduha pretnja je za goli vrat i leđa. Još ako ste se pre toga oznojili, kočenje, glavobolja ili prehlada vam ne ginu. Lekari tvrde da je to "potpuna besmislica". Virolog Ortvin Adams kaže da dokaza za te tvrdnje nema. Do gripa ne dovodi boravak u hladnom prostoru, a ni izlaganje potiljka ili vrata hladnom vazduhu ne ugrožava vaše zdravlje.
Foto: iTake Images - Fotolia.com
Perece, dvopek i Koka-kola
Prilično slani štapići i preprženi hleb je nešto što Nemci konzumiraju u slučaju dijareje ili povraćanja. Najbolje ako uz to uspete da popijete nešto Koka-kole. Konzumiranje ovih "namirnica" je zapravo dobra ideja. Posebno perece, zbog soli. Ali zaboravite Koka-kolu. Kofein je dobro poznat diuretik.
Foto: Fotolia/ag visuell
Smirujuća kamilica
Simptomi koji nagoveštavaju prehladu, pa čak i bolovi, dovoljni su povod da Nemci napune kadu toplom vodom, kojoj dodaju nešto soli i kamilicu. Kupka jeste dobro rešenje, jer ekstrakti kamilice umanjuju upalu inhibiranjem COX-2 enzima, baš kao što to čine steroidi. Udisanje tople pare ublažava kašalj i otvara začepljene bronhijalne kanale. Ali ne preterujte, 20 minuta u takvoj kupki je dovoljno.
Foto: Fotolia/Ariwasabi
Temperatura se sprečava temperaturom?
Šta ako bismo mogli virus da uništimo u potpunosti? Da li boravak u sauni, može da izazove "lažnu temperaturu" i na taj način spreči prehladu i napad virusa? Ne, kaže virolog Adams. "Temeprature ne uništavaju virus - one su u tome neefikasne." Slično je i sa saunama. One ne podižu temepraturu tela do nivoa koji bi doveo do uništavanja virusa gripa.
Foto: Fotolia/Spofi
Med i mleko
U slučaju suvog kašlja, Nemci pribegavaju čaši toplog mleka sa medom. Nauka je na strani ovog "narodnog leka", naročito zbog meda. Američke studije su u više navrata potvrdile da umerena doza meda smanjuje kašalj kod dece, koja noću zbog ovog problema ne mogu da spavaju.
Luk. Nemci veruju da konzumiranje sirovog luka može ubiti viruse. Postoji čak i nešto nalik čaju od luka, koji se daje bolesnima. Napitak pomaže u sprečavanju dehidracije i pomaže organizmu da se oporavi. Međutim, nema naučnih dokaza da je luk efikasniji u lečenju prehlede od recimo korena đumbira ili nekog biljnog čaja. Uz to, luk može izazvati mučninu.
Foto: Christian Jung - Fotolia.com
Ko je otporniji?
Gotovo svaka Nemica će vam reći: kada se muškarac razboli, on se pretvara u plačljivog mališana. Ali, da li su upravu? Studija Univerziteta Stenford je pregledala 160.000 zdravstvenih kartona u kojima su bili i podaci o intezitetu bola. Rezultat glasi: žene osećaju bol intezivnije - ili barem priznaju da ih boli (na papiru). Dakle, jasnih dokaza o tome ko više kuka kada je bolestan - nema.
Foto: Fotolia/Chepko Danil
10 slika1 | 10
Ove jeseni i zime mere protiv korone više nisu tako stroge, pa virusne prehlade pogađaju svu onu decu koja su do sada bila pošteđena. Sada broj obolelih brzo raste. Mnoge bebe i mala deca koja nisu imala nikakvu zaraznu bolest u poslednje dve godine - sada obollevaju. Neki od njih sada doživljavaju prvu prehladu u životu.
Do sada, mnoga deca nisu imala šanse da razviju antitela protiv RSV ili drugih virusa. Zbog strogih higijenskih mera tokom korone, mala deca se uopšte nisu susrela sa virusima prehlade. I zato je sada sve veći broj zaraženih.
Kada treba otići kod lekara?
Za roditelje bolesne dece znak za uzbunu je ako dete otežano diše ili ako se čuju zvuci pri disanju. Zviždanje u plućima kao i neka vrsta pucketanja mogu ukazivati na bolest respiratornog trakta, na primer RSV infekciju. Institut Robert Koh ističe da deca zaražena respiratornim sincicijskim virusom često ne osećaju glad i žeđ, niti povraćaju.
Uzroke simptoma i težinu bolesti najbolje mogu utvrditi lekari. RKI već upozorava da bi u narednim nedeljama i mesecima moglo doći do daljeg povećanja broja pacijenata širom sveta. Dakle, nije pogođena samo Nemačka. Na primer, Francuska je već početkom novembra usvojila plan za borbu protiv bronhijalnih bolesti. I druge zemlje bi uskoro mogle da slede ovaj primer.