Sve je više vandalizma, iscrtanih grafita i provokacija u spomen-obeležjima posvećenim žrtvama Holokausta i drugih nacističkih zločina u Nemačkoj.

To zaključuje javni servis ARD čiji su novinari ispitali uprave oko 130 takvih memorijalnih centara.

Spomen-područje Buhenvald, na primer, svedoči o „porastu krivičnih dela i provokacija među mladim posetiocima, uključujući i učenike“. Tamo navode da mladi ponekad i odećom pokazuju naklonost neonacizmu.

U memorijalnom području Zaksenhauzen broj incidenata poslednjih se godina udvostručio, rekao je portparol Fondacije memorijalnih mesta u Brandenburgu. Fondacija među takve incidente ubraja rasističke uvrede, nacističko salutiranje desnom rukom, te oštećivanje imovine i grafite sa kukastim krstovima ili parolama protiv Izraela.

„Izrazito se promenilo političko okruženje, što se vidi u jačanju Alternative za Nemačku i društvenom pomaku udesno“, stoji u oceni iz Brandenburga.

Pre samo neonacisti, sad Bliski istok

Oliver fon Vrohem, portparol Radne grupe memorijalnih područja bivših koncentracionih logora, takođe vidi drastične promene poslednjih godina. S jedne strane porastao je broj direktnih napada, a s druge se promenila njihova priroda.

„Ranije smo gotovo isključivo imali posla s desničarski motivisanim incidentima“, kaže on. Danas se pojavljuju i napadi s levičarskim predznakom, posebno oni povezani sa simpatijama prema Palestini, Hamasu i protestima protiv Izraela.

Tako je na zidu memorijalnog područja Nojengame u Hamburgu, kojim upravlja Fon Vrohem, osvanuo veliki grafit slogana Hamasa.

Zapravo se tek od 2019. evidentiraju sva politički motivisana krivična dela protiv memorijalnih mesta na nivou cele Nemačke.

U policijskoj statistici kao „napad na memorijalno mesto“ vode se i spomenici te tzv. „kamenovi spoticanja“ (Stolpersteine) koji u mnogim gradovima na pločniku pred kućama podsećaju na žrtve nacističkog progona.

Godine 2024. zabeležena su 352 takva krivična dela – najviše od 2019. Za 2025. još nema potpunih podataka, ali prema upitu novinara pokrajinskim kriminalističkim uredima, čini se kako je broj napada i te godine bio tako visok.

Nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. policija je u Nemačkoj zabeležila najmanje 81 krivično delo protiv memorijalnih mesta povezano s bliskoistočnim sukobom, uključujući i grafite protiv države Izrael i otprilike svako sedmo krivično delo bilo je tog motiva.

Pre napada 2023. bilo je tek pojedinačnih slučajeva. Ipak, većina krivičnih dela protiv memorijalnih mesta i dalje se voei kao desničarski motivisana.

Došao da „ubija Jevreje“

Najteži napad na mesto sećanja dogodio se u februaru 2025. kod berlinskog Memorijala ubijenim Jevrejima Evrope. Devetnaestogodišnjak je nožem napao jednog posetioca.

Prema navodima tužilaštva, optuženi je Sirijac koji je živeo u Lajpcigu i ciljano došao u Berlin u taj memorijalni kompleks „da bi ubijao Jevreje“. Žrtva je preživela, a počinilac se nalazi pred Višim sudom u Berlinu gde mu se sudi za pokušaj ubistva i pokušaj pridruživanja takozvanoj Islamskoj državi. Priznao je dela.

Većina slučajeva politički motivisanog vandalizma i napada na memorijalna mesta prođe nekažnjeno. Stopa razjašnjenih slučajeva pala je ispod deset posto.

Da može biti i drukčije, pokazuje slučaj iz Donje Saksonije. Memorijalni centar Hanover-Ahlem poslednjih je godina više puta bio meta napada. Nepoznati počinioci uništavali su vence i ispisivali antisemitske poruke na spomen-pločama.

Nakon jednog napada u januaru 2025. policija je, uz pomoć video-snimaka, identifikovala desničara koji je u to vreme bio član AfD. Nakon toga je izbačen iz stranke.

E baš sad idemo tamo...

Uprkos napadima, memorijalna mesta i dalje beleže veliko interesovanje posetilaca. Broj posetilaca gotovo je svuda stabilan ili čak raste, izveštavaju uprave ovih mesta novinarima ARD-a.

„Mnogi ljudi svesno posećuju memorijalna mesta kako bi pokazali da su im ta mesta i dalje važna“, kaže Fon Vrohem. „To je posledica sve većeg broja napada i činjenice da su kultura sećanja i kultura istorije sve više pod pritiskom.“