1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Sve više nasilja prilikom deportacije migranata

16. avgust 2019.

Migranti koji nemaju pravo na azil moraju da napuste Nemačku. Oni, naravno, u većini slučajeva na to ne pristaju. I bore se – ne samo pravno, već i fizički. A na silu se uzvraća silom. I to izaziva velike kritike…

Deportacija na aerodromu Lajpcig-Hale, 1. avgusta 2019.
Deportacija na aerodromu Lajpcig-Hale, 1. avgusta 2019.Foto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler

Kako izgleda deportacija iz Nemačke?

03:55

This browser does not support the video element.

U Nemačkoj se stalno izveštava o neuspelim deportacijama izbeglica. Ti ljudi ili na sudu dobijaju procese kojima se poništavaju odluke prema kojima moraju da se vrate u svoju ili neku treću zemlju, ili jednostavno nestanu pre nego što policija dođe po njih. Takođe, prisilni povratak često nije moguć i zbog nasilja u avionima kojima se oni prebacuju u svoje domovine. Samo u prvoj polovini 2019. piloti nemačkih i stranih avio-kompanija odbili su da prevezu 335 osoba.

Ta brojka potiče iz odgovora nemačke vlade na upit poslanika Levice koji je na uvid dobio i DW. U njemu se navodi i koji su to aerodromi u Nemačkoj bili najviše pogođeni: Frankfurt na Majni (131 osoba), Diseldorf (111) i Minhen (39). Kada su u pitanju avio-kompanije, najviše je bila angažovana Lufthanza koja je prevezla 87 osoba, Jurovings 75 i Iberija 42. Te suve brojke ne pokazuju međutim kakvo se nasilje iza njih krije – kako onih koji moraju da napuste Nemačku, tako i predstavnika države.

Deset puta više se koriste lisice

Političarka Levice Ula Jelpke poslala je nemačkoj vladi katalog sa 26 pitanja. Kada je dobila odgovor, ispostavilo se da je skoro desetostruko povećana upotreba „pomoćnih sredstava fizičkog nasilja“. Konkretno – od 2015. do 2018. sa 135 na 1.231 slučaj. Radi se o vezivanju ruku i nogu lisicama – policajci na taj način pokušavaju da neutrališu pre svega muškarce koji pružaju otpor.

Upotreba lisica je povećana čak iako se broj prisilno vraćenih nije povećao: 2017. ih je bilo 23.966, a od januara 2018. do juna 2019, vraćeno je 11.496 osoba. Sve veću upotrebu lisica, uprkos neznatnom smanjenju broja prisilno vraćenih osoba, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova obrazlaže činjenicom da „sve više osoba tokom procesa povratka pruža fizički otpor“. U pismu od 6. avgusta još se dodaje da nemačka vlada „nema informacije o tome da je reč o nečem drugom“.

Objašnjenje Ministarstva

Na upit, koji je DW poslalo Ministarstvu unutrašnjih poslova, portparolka Eleonore Peterman odgovara da je porast nasilja lako objasniti. Prisilni povratak nije dobrovoljan i „zato pogođeni izražavaju svoje neraspoloženje i daju sebi oduška, poneka koristeći i fizičko nasilje“. I još: „Da bi se deportacija uprkos toga sprovela, ali i da bi se garantovala bezbednost drugih osoba, u nekim slučajevima je moguće da policija te osobe veže – ali to je samo poslednje sredstvo“, odgovorila portparolka.

Iako su tu policajci, piloti često odbijaju da lete - zbog nasiljaFoto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler

Poslanica Levice Jelpke potpuno drugačije ocenjuje upotrebu sile na obema stranama: „Smatram da je nepodnošljivo to da se na očaj tih ljudi odgovara silom, kako bi se oni, protiv svoje volje, vratili u bedne i mizerne uslove života koji vladaju u njihovim domovinama ili zemljama tranzita“. Sa terena, dodaje Jelpkeova, „stalno stižu šokantni izveštaji o brutalnim deportacijama“.

Nema svedoka

Poslanica Levice s tim u vezi skreće pažnju na kritike Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv tortura i mučenja, koji je u maju od Nemačke za tražio da „prestane sa primenom neprimerenih i neproporcionalnih mera“ tokom prisilnog vraćanja migranata. I organizacija „Za azil“ (Pro Asyl) registruje zaoštravanje situacije – na obe strane. „Optužbe za ekscesivnu primenu sile ne odnose se samo na saveznu policiju koja je zadužena za migrante na aerodromima, već i na policajce koji sprovode prisilni povratak, na one koji hvataju migrante i transportuju ih do aerodroma“, kaže Bernd Mešović iz organizacije „Za azil“.

-pročitajte još: Devojka koja je zaustavila deportaciju

Pritom teško da se može doći do svedoka koji bi mogli da potvrde ili opovrgnu takve optužbe. Mešović pretpostavlja da su razlog za to javne izjave političara o tome da očekuju „uspešno sprovođenje prisilnih povrataka u većem broju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi