Bio je to najveći masovni zločin 20. veka: genocid koji su nacisti počinili nad evropskim Jevrejima, u kojem je ubijeno šest miliona ljudi. Holokaust je dokumentovan i fotografijama koje su pripadnici SS-a i vojnici Vermahta pravili u jevrejskim getima u Poljskoj. A te fotografije se danas prodaju i na platformama poput Ibeja (eBay).

Jens Kristijan Vagner, direktor Fondacije memorijalnih centara Buhenvald i Mitelbau-Dora, godinama prati trgovinu tim fotografijama. „Neke od tih fotografija pravili su pripadnici SS-a kako bi ih poklonili svojim pretpostavljenima“, objašnjava on. Postoje albumi pripremljeni za Hajnriha Himlera i Adolfa Hitlera, „kako bi se na neki način pohvalili svojim zločinima. To zaista ima nešto od trofeja – suvenira koji se pravi kao podsetnik na počinjeni zločin.“

Trgovina fotografijama

Razmere trenutne prodaje tih slika na Ibeju iznenađuju Vagnera: „Zaista je zastrašujuće šta se tamo sve nudi!“ To se vidi i u opisima, gde se „pokušava odmah privući odgovarajuća publika korišćenjem nemačke reči ’Jude’ i engleske ’Jew’.“

Slike uglavnom nude komercijalni prodavci. Jedan od njih je „House of History“, iza kojeg stoji Kaj V. iz Zevetala u Donjoj Saksoniji. U mestu vodi prodavnicu vojne opreme, a pored toga na svom onlajn-portalu prodaje i fotografije, ordenje, uniforme i oružje. Mnogo toga potiče iz vremena nacionalsocijalizma. Otvoreno se nude i izlažu ustavom zabranjeni simboli, poput kukastih krstova, SS-runa i antisemitskih knjiga.

Tužilaštvo proverava onlajn-prodavnicu

Kaj V. je odbio da dá intervju. Novinari nemačkog javnog servisa MDR želeli su da saznaju zašto zarađuje na prodaji nacističkih predmeta i fotografija Holokausta. Kada su ga pitali u njegovoj prodavnici, istovremeno snimajući skrivenom kamerom, odbio je da razgovora.

Zašto prodaje i fotografije koje prikazuju scene iz Drugog svetskog rata i Jevreje u getima? „To nije od nas“, rekao je V. „Mi to ne postavljamo, niti mrtve ili tako nešto.“

Stvarnost izgleda drugačije. Na svom nalogu na Ibeju on prodaje i fotografije iz jevrejskih geta. Novinarski tim MDR-a obratio se nadležnom tužilaštvu u Lineburgu s pitanjem da li je prodaja antisemitskih knjiga, odnosno ordenja i obeležja s kukastim krstovima i SS-runama u onlajn-prodavnici „House of History“ krivično delo. Tužilaštvo je odgovorilo: „Otvorili smo predmet provere i ispitujemo da li postoje indicije za krivično delo.“

Ibej tvrdi da je trgovina zabranjena

Kakav je stav Ibeja o trgovini fotografijama iz doba nacizma? Kompanija je takođe odbila intervju. U pisanoj izjavi navode:

„Na Ibeju je trgovina predmetima koji pripadaju žrtvama Holokausta i fotografijama iz vremena nacizma koje prikazuju ljude u ponižavajućim situacijama (…) izričito zabranjena.“

Ipak, takvi dokumenti se u velikom broju nude i prodaju. Zašto? Zar zato što Ibej takođe zarađuje na tim ponudama? Firma tvrdi da ekonomski interes u ovom području „ne igra nikakvu ulogu“. Kažu da prekršaji povlače i sankcije. Pa dodaju:

„Koristimo filter-tehnologije i kontrole specijalizovanih bezbednosnih timova. Nedozvoljene ponude dosledno se uklanjaju. To što se povremeno pojave određeni sadržaji ne znači da ih tolerišemo.“

Porodice zgrožene ponudom pisma

Na Ibeju se prodaju i pisma i razglednice napisane u koncentracionim i logorima smrti, poput Dahaua, Buhenvalda i Aušvica. To su znaci života koje su zatočenici slali svojim porodicama. Među njima je bila i razglednica poljskog zatvorenika Henrika Vroblevskog iz Aušvica – ponuđena za 250 dolara od strane američkog trgovca.

U Radomsku, malom poljskom gradu 200 kilometara jugoistočno od Varšave, novinari MDR-a razgovarali su s Henrikovom porodicom. Njegova unuka i snaja ne mogu da objasne kako se pismo našlo na prodajnoj platformi.

„Za mene lično, kao Henrikovu unuku, unuku čoveka koji je bio logoraš i ovo pismo je napisao ocu tokom zarobljeništva, ovaj slučaj je apsolutni skandal“, kaže Katarina Vroblevska-Malek. Smatra da bi takva dokumenta trebalo vratiti porodicama ili čuvati u memorijalnim centrima. Njena svekrva Barbara Vroblevska to sve doživljava kao „skrnavljenje“. Ni jedna ni druga ne znaju kako je pismo dospelo na ibej.

Poljsko ministarstvo: „Malo pravnih mogućnosti“

Trgovina predmetima iz doba Holokausta brine i poljsku vladu. Portparol Ministarstva kulture, Pjotr Jedržejski, kaže: „Ministarstvo kulture smatra da ne bi smelo biti trgovine dokumentima genocida i da oni ne bi smeli postati predmet trgovine i komercijalizacije.“ Ali, dodaje, „činjenica je da imamo malo pravnih mogućnosti da to regulišemo.“

Prema Vagneru, očigledno postoji tržište za takva dokumenta, kao i ljudi „koji iz bilo kojih motiva smatraju poželjnim da za hiljade evra ili dolara kupe nešto što nosi pečat SS-a iz Aušvica“. On pretpostavlja da ti ljudi žele da dožive određeni „jezivi osećaj“ ili su čak simpatizeri nacističke ideologije.

Za porodicu Vroblevski nepodnošljivo je to da se trguje tako osetljivim uspomenama kao što je razglednica koju je Henrik Vroblevski poslao ocu iz Aušvica. „To bi trebalo zabraniti“, kaže njegova unuka Katarina. I Barbara Vroblevska smatra da ono što porodice poseduju treba da ostane u njihovim rukama, „ali ono što se danas pojavljuje na tržištu kao roba, treba da ide u memorijalne centre.“