Na kraju 2023. godine, oko 117 miliona ljudi širom sveta bilo je raseljeno iz svojih domova – zbog sukoba, progona ili drugih značajnih pretnji po njihovu egzistenciju, navodi se u najnovijem izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Izveštajem su obuhvaćeni ljudi koji su već dobili status izbeglice, oni koji u inostranstvu čekaju da se njihovi zahtevi za dodeljivanje azila odobre i interno raseljena lica u svojim matičnim zemljama.

Povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, objavljujemo sledećih devet grafikona koji pokazuju kako su obrasci prisilnih migracija evoluirali tokom vremena, odakle ljudi beže i koje zemlje primaju najveći broj raseljenih.

1. Povećava se broj raseljenih

U 2014. godini, osam od hiljadu ljudi širom sveta bilo je prisilno raseljeno. U 2023. taj broj se popeo na 14 na hiljadu.

To znači da je sada oko 58 miliona više ljudi širom sveta raseljeno iz svojih domova zbog humanitarnih kriza, nego što je to bilo 2014. To je ekvivalent kompletnoj populaciji Italije.

2. Većina ljudi je interno raseljena

Od oko 117,3 miliona raseljenih ljudi širom sveta koje je pratio UNHCR, 68,3 miliona je bilo interno raseljeno – što znači da su proterani iz svojih domova, ali su ostali unutar granica svojih zemalja porekla. To je broj koji odgovara ukupnoj populaciji Velike Britanije.

Ovaj broj koji iznosi UNHCR odnosi se samo na ljude raseljene zbog nasilja i rata. Međunarodni centar za praćenje raseljenja procenjuje da je još oko 7,7 miliona ljudi raseljeno zbog prirodnih katastrofa i klimatskih promena.

3. Najviše interno raseljenih u Africi i na Bliskom istoku

Od 68,3 miliona interno raseljenih lica, oko 48 odsto je iz afričkih zemalja, a oko 21 odsto s Bliskog istoka.

Sa devet miliona interno raseljenih, Sudan je dom za 14 procenata globalne interno raseljene populacije. S velikim brojem interno raseljenih slede: Sirija (7,2 miliona), Demokratska Republika Kongo (6,7 miliona) i Jemen (4,5 miliona).

Među deset zemalja s najvećom populacijom interno raseljenih, samo tri nisu u Africi ili na Bliskom istoku: Kolumbija (5 miliona), Južna Amerika, Avganistan (4,1 milion), Centralna Azija i Ukrajina (3,7 miliona) u Evropi.

4. Neke zemlje u Evropi imaju visok udeo interno raseljenih lica

Značajan deo stanovništva takođe je bio prisiljen da napusti svoje domove i u drugim regionima, uključujući i Evropu.

To je slučaj na Kipru, gde se danas više od 240.000 ljudi — ili oko 20 odsto stanovništva — smatra raseljenim. Većina njih bila je primorana da napusti svoje domove zbog petodecenijskog teritorijalnog sukoba između te zemlje i Turske.

Slična situacija je i u Gruziji, Azerbejdžanu, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ljudi često mogu ostati u statusu raseljenih lica decenijama ili čak generacijama, nakon početnih događaja koji su ih primorali da napuste svoje domove.

5. Skoro 90 odsto izbeglica dolazi iz samo deset zemalja

Prema UNHCR-u, oko 43,4 miliona ljudi širom sveta živi van svojih zemalja kao izbeglice ili pod drugim programima međunarodne zaštite, kao što su privremeni humanitarni smeštaji. To je više od kompletnog stanovništva Poljske.

Na globalnom nivou, devet od deset izbeglica dolazi iz Avganistana, Sirije, Venecuele, Ukrajine, sa palestinskih teritorija, iz Južnog Sudana, Sudana, Mjanmara, DR Konga i Somalije.

6. Većina izbeglica traži sklonište u susednim zemljama

Zemlje koje primaju najviše izbeglica često dele granice s mestima gde se dešavaju humanitarne krize. Prema izveštaju UNHCR-a, 69 procenata izbeglica 2023. je živelo u zemlji koja je susedna njihovoj zemlji porekla.

Iran, Turska, Kolumbija i Jordan su dom za najveći broj izbeglica, od kojih većina beži iz Avganistana, Sirije, Venecuele i sa palestinskih teritorija.

Najveći izuzetak je Nemačka, koja prima stotine hiljada migranata iz dalekih zemalja kao što su Sirija, Avganistan, Irak, Eritreja i Ukrajina.

7. Zemlje u razvoju primaju nesrazmerno veliki broj izbeglica

Nemačka ima najviše izbeglica od bilo koje zemlje EU – više od 2,5 miliona. Međutim, Nemačka ima manje raseljenih nego Iran, Turska, Jordan i Kolumbija.

Jordan je pružio utočište 11 miliona ljudi, i time ima najveći broj izbeglica u odnosu na broj stanovnika. Više od tri miliona izbeglica, od kojih većina dolazi sa obližnjih palestinskih teritorija, živi u Jordanu – dakle oko 27.000 izbeglica na svaki milion stanovnika.

Neke od najsiromašnijih zemalja sveta pružile su dom najvećem broju izbeglica. Čad je, na primer, primio više od milion ljudi, uprkos tome što je jedna od najnerazvijenijih zemalja na planeti. To je više od 60.000 izbeglica na svaki milion stanovnika, oko dva puta više od stope izbeglica u Nemačkoj.

8. Povećan jaz između zahteva za dobijanje azil i donošenja odluka

Osim interno raseljenih i priznatih izbeglica, još oko sedam miliona ljudi čeka da im status izbeglice priznaju ili odbiju zemlje domaćini u kojima su podneli zahtev.

No, broj odluka u vezi sa statusom azila ne ide u korak sa zahtevima. U 2023. godini doneto je 1,4 miliona odluka širom sveta, ali je bilo i oko 5,6 miliona novih zahteva za dobijanje azila.

Jaz između prijava i odluka nikada nije bio toliki. Raseljena lica su često uhvaćena u pravnom vrzinom kolu, jer se broj zaostalih prijava stalno povećava.

9. Raseljena lica često se vraćaju u zemlje koje su i dalje nesigurne

U 2023. godini, oko 1,1 milion bivših izbeglica vratilo se u svoje zemlje porekla. Međutim, povratak kući često nije bezbedan. Većina njih vratila se u zemlje koje su još uvek suočene s ratom i sukobima kao što su Južni Sudan i Ukrajina.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku