Povod za ovu akciju su stavovi nove vlade SAD, posebno predsednika Donalda Trampa koji smatra – a sa tim mišljenjem nije usamljen – da je priča o uticaju ljudskog faktora na klimatske promene prilično tanka. Inicijatori „Marša za nauku" tvrde da Tramp ignoriše naučne činjenice, a osim na planu klime, to se odnosi i na njegove stavove o zaštiti životne sredine i sigurnosti životnih namirnica.

Kerolajn Vajnberg iz Njujorka spada u osnivače pokreta. Ona je ideju o demonstracijama „za nauku" iznela na Tviteru, a ona je za kratko vreme stekla veliki broj pristalica. Sada njen nalog na Tviteru ima oko 350.000 pratilaca.

Instrumentalizacija nauke

Predsednica međunarodne mreže „Za dan Zemlje", Ketlin Rodžers, priključila se timu Vajnbergove. Njena organizacija sa sedištem u Vašingtonu je, kako kaže, sa velikom zabrinutošću pratila „radikalne stavove" nove vlade SAD prema nauci i tehnici. „Sve je više optužbi na račun naučne zajednice" kaže Rodžersova: „Na naučnike se u SAD digla povika  da su neozbiljni ili politički pristrasni". Ona smatra da su demonstracije „Marš za nauku" značajna reakcija zabrinutih naučnika i građana i smatra da je najbolje da se on održi na Dan Zemlje.

Međutim, mnogi naučnici ne vide to tako. Oni u najavljenom maršu vide političku akciju. Džeri Kojn profesor biologije na Univerzitetu u Čikagu, smatra da pravo težište ovih protesta nije na nauci. On ne veruje da će se pridružiti demonstracijama jer „Organizatori od samog početka nisu sigurni šta je njihova poruka. To je mnoge odvratilo." On smatra da se nauka instrumentalizuje u borbi protiv određenih stranaka. A to naučnike prikazuje u lošem svetlu.

Sterling Bernet, naučni saradnik za energiju i životnu sredinu na institutu Hartlend u Čikagu, kritikuje namere organizatora i demoonstranata: „Istraživači klime su posle promene vlasti počeli da se brinu za finanrianej svojih istraživanja. To je jedini razlog zbog kojeg izlaze na ulice. Oni hoće novac, a kada se budžeti smanje, tvrde da ih napadaju političari".

Selo je važno

Kerolajn Vajnberg tvrdi da se na protestima radi o mnogo više toga nego samo o finansijama: „Mi se zalažemo za budućnost naše planete; ako to nije razlog za borbu, onda ne znam za šta se vredi boriti". Ona tvrdi da donosioci političkih odluka ignorišu naučne činjenice: „Svi živimo na istoj planeti i delimo isti rizik kada politika počne da diskredituje nauku."

Robet Jang, istraživač obale sa Univerziteta Zapadna Karolina smatra da demonstracije neće uticati na predsednika, već da naučnici moraju da svoje poruke unesu u narod i da u ličnomo dijalogu ukažu na probleme", te da to posebno treba raditi na seoskim područjima, gde živi mnogo „skeptika". Oni su, kaže, važna biračka grupa.

Nade u dugotrajan efekat akcije

S tim se slaže i Kerolajn Vajberg, koja najavljuje: „Dugoročno planiramo organizaciju koja će biti fokusirana na naučno obrazovanje, prosvećivanje i zastupanje interesa. Time želimo da zbližimo narod i nauku, pokrenemo dijaloge i ponovo razvijemo veće poverenje u istraživanja." Vajbergova i njen tim su u tesnom kontaktu sa naučnim organizacijama u čitavoj zemlji kako bi „Marš za nauku" bio što bolje organizovan. Marš će biti održan u mnogim gradovima širom sveta. U Nemačkoj će naučnici koji se opredele da ga podrže to moći da učine na ulicama Berlina, Minhena, Hajdelberga i Drezdena.

Kerolajn Vajnberg je oduševljena efektom svoje akcije. „Inspirativno je to što mnogi ljudi dele naše oduševljenje promenama i hoće da protestuju sa nama. Nadamo se da će impulsi sa protesta biti primetni i dugo posle 22. aprila".