Nemci su se, za vreme ministra spoljnih poslova Klausa Kinkela, posebno zalagali za formiranje nezavisnog krivičnog suda. Pre toga su već bili osnovani tribunali za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi ali su oni bili podređeni Savetu bezbednosti UN, koji je birao sudije i tužitelje a mogao i da odlučuje o tome kada će tribunali prestati s radom.

Sa Međunarodnim krivičnim sudom situacija je drukčija – Savet bezbednosti može samo da donese rezoluciju o pokretanju istrage pred tim Sudom. o, za SAD su, zajedno sa još nekim zemljama, odbacile mogućnost da taj sud ima univerzalno važenje koje bi zadiralo u njihov suverentitet, jer bi tako pred njim kao optuženi mogli da se nađu i vojnici SAD. Zato je ta zemlja na sve načine pokušavala da osujeti formiranje Međunarodnog krivičnog suda.

„Svetionik“

I pored toga, sud je osnovan 17. jula 1998 usvajanjem njegovog Rimskog statuta. 120 zemalja je glasalo za taj statut, a 21 zemlja protiv, među njima SAD, Kina, Irak, Izzrael, Jemen, Libija i Katar. Predsednik SAD Bil Klinton je 31. decembra 2000. potpisao Statut, jer se bojao da u suprotnom više neće imati nikakvog uticaja na strukture suda, ali je njegov naslednik na funkciji, Džordž Buš mlađi, dve godine kasnije poništio taj potpis.

No, 1. jula 2002, ranije nego što se očekivalo, i 60-a zemlja je ratifikovala rimski statut, čime je dostignut broj koji je omogućavao otvaranje suda. U martu 2003. prvih 18 sudija je položilo zakletve. Oni su izabrali tajnim glasanjem ugovornih strana Rimskog statuta. Među njima je bio i nemački pravnik i diplomata Hans-Kaul. „Krivični sud je svetionik koji svakog dana šalje signal da su ratni zločini i zločini agresije zabranjeni“, rekao je on 2014. neposredno pred svoju smrt.

Potpis može i da se povuče

Dvadeset godina po potpisivanju Rimskog statuta, sud ima 123 zemlje-članice, no među njima nisu SAD, Rusija, Indija, gotovo sve arapske zemlje i Izrael i Iran. sud može da se bavi nekim slučajem samo ukoliko je zemlja osumnjičenog počinioca njegova članica. Ili ako neka zemlja koja nije članica prihvati nadležnost tog suda.

Rusija je potpisala, ali ne i ratifikovala, Rimski statut. Ona je povukla svoj potpis 2016. Povlačenje iz Suda su najavili i Filipini nakon što je glavna tužiteljka Fatu Bensuda najavila da će pokrenuti istragu zbog sistematskog ubijanja trgovaca drogom.

Afrička unija optužuje Međunarodni krivični sud za rasizam. „Ustanovili smo da taj sud uglavnom vodi postupke protiv Afrike, protiv afričkih šefova država, čak i protiv aktuelnih predsednika, iako se u drugim krajevima sveta dešavaju eklatantna kršenja ljudskih prava i ratni zločini. No, ti zločini nikoga ne interesuju“, rekao je tako 2016. predsednik Čada Idris debi.

Glavna tužiteljka Fatu Bensuda, koja potiče iz Gambije u kojoj je nekada bila ministarka pravosuđa, ne slaže se sa tom ocenom. Ona kaže da se sa svojim saradnicima koncentrisala na Afriku jer nigde drugde nema toliko teških povreda ljudskih prava. Osim toga, po njenim rečima, veliki broj zahteva za pokretanje istrage podnele su afričke zemlje: Demokratska Republika Kongo, Mali, Gabon i Centralnoafrička republika.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android