„I mene bi to zanimalo, da nisam uspeo [u fudbalu]“, rekao je Jošua Kimih. „Zanimljivo je naučiti nove stvari u drugačijoj kulturi i zemlji. Svi oni imaju stipendiju, što je sjajna stvar. Imao sam utisak da su zadovoljni putem koji su izabrali. Mislim da je to zaista veoma zanimljiva opcija.“

Reči kapitena Nemačke odnosile su se na trojicu mladih nemačkih fudbalera koji igraju samo pet minuta od terena Univerziteta Vejk Forest, gde treniraju Manuel Nojer, Kaj Haverc i Džamal Musijala, spremajući se za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu.

Dvadesetdvogodišnji Linus Muzilak, kao i godinu dana stariji Noa Vasilev i Flin Meves promenili su svoje letnje planove kako bi imali priliku da budu bliže svojim fudbalskim herojima. „Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu“, rekao je Noa za DW.

Sva trojica su dobili stipendije da bi u Sjedinjenim Državama igrali fudbal za univerzitet. Istraživanje Nacionalne univerzitetske sportske asocijacije (NCAA) iz 2020. godine pokazalo je da je 367 muškaraca i 126 žena iz Nemačke igralo univerzitetski fudbal u toj zemlji. Očekuje se da je taj broj porastao od poslednjeg istraživanja, a međunarodno regrutovanje predstavlja trend koji sada menja način na koji se univerzitetski fudbal razvija u SAD.

Fudbalski snovi i stvarnost

Po završetku univerzitetskih liga, trio je odlučio da igra za Salem Siti FC u drugoj USL ligi (USL2). Liga, koja se igra tokom leta, okuplja 158 klubova u 37 saveznih država i služi kao pretprofesionalna platforma, pri čemu se najbolji igrači biraju za MLS. Sve će se to značajno promeniti od 2028. godine, kada će američki univerzitetski fudbal proći kroz suštinsku reformu, ali ništa od toga nije bilo presudno za ove mlade Nemce. Najvažnije je bilo to što se sve dešavalo odmah pored četvorostrukih svetskih šampiona.

Linus, koji i dalje ima ambicije da igra profesionalno, nastupao je za amaterski klub TSC Ajntraht Dortmund pre nego što se preselio u SAD, gde igra univerzitetski fudbal u Bostonu. Noa je iz Vircburga. Igrao je za omladinske selekcije Vircburger Kikersa, pre nego što mu je predavanje o konceptu univerzitetskog fudbala pomoglo da donese odluku i preseli se u Čikago. Tamo mu se pridružio i Flin iz Minstera, nakon što je igrao za omladinske timove Osnabrika, a kasnije i u četvrtoj ligi za Redinghauzen SV.

„Kada sam počeo češće da treniram sa prvim timom, jednostavno sam shvatio da to verovatno neće biti dovoljno za zaista veliki iskorak – poput Bundeslige“, rekao je Flin za DW. „Primetio sam da mnogi od igrača zapravo nemaju rezervni plan. Odlučio sam da je bolje da imam sigurnosnu mrežu, a pošto sam shvatio da ju je teško izgraditi u Nemačkoj, odlučio sam da to uradim ovde i krenem drugačijim putem.“

Zahvaljujući svom fudbalskom talentu, ovaj trio je izgradio obrazovanje i život u SAD. Njihove nade da će upoznati svoje heroje ostvarile su se kada se slučajno pred njima pojavio nemački reprezentativac Niko Šloterbek. Razgovarali su o uslovima na Univerzitetu Vejk Forest i o tome kako je teren nešto suvlji nego što su navikli u domovini. Noa i Flin imali su još više sreće, pošto su sasvim slučajno u jednom kafiću blizu kampusa naišli na kapitena Nemačke Jošuu Kimiha i golmana Olivera Baumana, sa kojima su na kraju razgovarali petnaestak minuta.

Leto fudbala u SAD – i šire?

Sada se nadaju da će američka sportska javnost obratiti nešto više pažnje na Svetsko prvenstvo nakon skromnijeg početnog interesovanja. Linus, Flin i Noa veruju da turnir može da promeni položaj fudbala u toj zemlji. „Mesi, zajedno sa drugim zvezdama poput Marka Rojsa, prelaskom u MLS pomogao je razvoju lige i fudbala“, rekao je Linus, napadač koji je odrastao gledajući Rojsa. „Univerzitetski fudbal ima sve više internacionalaca. Ovaj sport je ovde manji, ali stalno je u porastu a Svetsko prvenstvo će imati veliku ulogu u tome.“

I Noa se nada da turnir može da promeni situaciju.

„Fudbal nikada nije bio naročito važan na velikim univerzitetima. Pre svega, tu je američki fudbal. Zatim postoji veliki jaz, pa dolaze bejzbol, košarka i hokej na ledu, a tek onda fudbal. Naravno, nadam se i zbog nas da bi fudbal mogao da postane mnogo značajniji.“

Iako im nedostaju nemački hleb i ukus donera, ovaj trio predstavlja primer drugačijeg načina da se sportski talenat maksimalno iskoristi. Bundesliga nije jedini krajnji cilj, a u ovom slučaju trojica mladih ljudi obezbedila su sebi platformu za uspeh u profesionalnom životu kroz sport koji vole. A najbolji deo priče je to što su im ovog leta njihovi fudbalski heroji bili komšije.