Kad papa Franja imenuje nove kardinale, uvek se mogu očekivati iznenađenja. Ove subote, poglavar Rimokatoličke crkve imenovaće 21 novog duhovnika u kolegijum kardinala. Neka od tih imenovanja zaista su iznenađujuća.

Jedan od njih ima samo 44 godine – odavno nije imenovan tako mlad kardinal. Drugi će za deset meseci napuniti sto godina – što ga čini najstarijim od svih 253 kardinala.

Među njima je, na primer, papin „maršal za putovanja“, indijski službenik Kurije, koji je nadležan za organizaciju Franjinih putovanja, ali samo u poslednje tri godine. Nadbiskupi Teherana i Alžira, poreklom iz Belgije i Francuske, takođe će se u subotu pojaviti pred papom u bazilici Svetog Petra i dobiti purpurnu kapu.

Po prvi put u istoriji u kolegijum kardinala biće imenovan i predstavnik iz Srbije, Ladislav Nemet (68), nadbiskup Beogradske nadbiskupije. Nemet svoje imenovanje vidi kao „poseban znak“ za Rimokatoličku crkvu u Srbiji, koja okuplja oko 300.000 ljudi.

Čime se rukovodi papa Franja kad bira kardinale?

Kao i prilikom svojih prethodnih devet krugova imenovanja kardinala, Franja se ni sada neće osloniti samo na tradiciju. Taj papa, kako za DW kaže profesor teologije iz Augsburga Jerg Ernesti, mnogo manje obraća pažnju na očekivanja od svih njegovih prethodnika u proteklih 200 do 250 godina.

Neke episkopije u važnim metropolama kao što su Milano, Sidnej, Pariz ili Berlin ostaju bez predstavnika. „Umesto toga, Franja često bira one koji su u skladu s njegovom crkvenom politikom, na primer one koji su angažovani oko izbeglica i migracija.“ Jerg Ernesti nedavno je analizirao razvoj savremenog Vatikana i profile pojedinih papa u knjizi „Istorija papa od 1800. godine“.

Kolegijum kardinala najuži je krug savetnika vrhovnog poglavara Rimokatoličke crkve. Nakon smrti ili ostavke pape, svi članovi tog kolegijuma mlađi od 80 godina biraju naslednika na takozvanoj konklavi. U stvari, kako je to 1975. utvrdio papa Pavle VI (1963-1978), broj članova konklave koji biraju papu ne bi trebalo da bude veći od 120. Ali – papi je dozvoljeno da odstupi od takvih smernica.

Samo jedan od 21 novog kardinala već je prekoračio tu starosnu granicu, 99-godišnji Italijan Anđelo Ačerbi. To znači da će, nakon imenovanja u subotu, 140 kardinala mlađih od 80 godina imati pravo da biraju papu. Retko ih je bilo toliko – ako ih je ikad i bilo. Do kraja 2025. petnaestorica će napuniti 80 godina i tako biti eliminisani iz kruga onih koji potencijalno mogu da biraju. A ako niko od preostalih ne bude umro, i dalje bi to bilo 125 onih koji mogu da glasaju za budućeg papu.

Franja imenovanjima utiče na izbor sledećeg pape?

Jasno je da je Franja već sada jasno oblikovao grupu učesnika sledeće konklave. Jovan Pavle II (1978-2005) ili Benedikt XVI (2005-2013) imenovali su samo 21 odsto članova konklave, a aktuelni papa, Franja već odavno je ostavio svoj trag u tom krugu.

On pritom voli da bira one za koje se često i ne očekuje da postanu kardinali. Svako ko ima bilo kakve veze s poslovima Vatikana poznaje sveštenike od karijere – Franja to, međutim, radi drugačije.

Nadbiskup Tokija Tarcisio Isao Kikuči (66), koji će takođe ove subote biti imenovan za kardinala, boravio je u Rimu na Svetskom sinodu u oktobru kada je papa tokom svog nedeljnog obraćanja objavio imena budućih kardinala. Kikuči to nije čuo, nije tog trenutka bio prisutan. A kada su mu nešto kasnije čestitali, on je u početku pomislio da je to šala – sve dok mu kardinal iz Bogote nije pokazao snimak papinog obraćanja.

Ono što je naročito jasno, jeste papina briga da kolegijum kardinala internacionalizuje. Na konklavi 2013, na kojoj je Argentinac Horhe Mario Bergoljo izabran za naslednika Benedikta XVI i kada je postao današnji papa Franja, učestvovalo je 115 kardinala iz 48 zemalja, među njima 28 Italijana (danas: 17) i šest Nemaca (danas: tri), ali samo jedanaest kardinala iz Azije i Okeanije (danas: 29) i jedanaest iz Afrike (danas: 18).

Prema italijansko-američkom istoričaru crkve Masimu Fađoliju, jedan drugi element važniji je od elementa internacionalizacije. Često postoji „lični afinitet“ – kroz poznavanje određene osobe, kroz zajedničko članstvo u jezuitskom redu, kroz sličnu religioznost ili ličnu simpatiju.

Fađoli podseća da su u vreme Jovana Pavla II ili Benedikta XVI takve lične veze bile veoma kritikovane. „U vezi s Franjom se o tome mnogo ne priča – ali lični afinitet postoji.“

Geografski element dominira u papinim kadrovskim odlukama za one regione za koje je lično zainteresovan – kao što su Afrika, Latinska Amerika ili Azija. U onim delovima sveta s kojima Franja nema nikakve posebne veze, dolazi do izražaja lična intuicija i simpatija.

Istoričar Fađoli govori o čudnim posledicama takve prakse: nijedan član kolegijuma kardinala odavno nije došao iz Irske. A duhovnik iz Australije, koji je sada unapređen u kardinala, je Ukrajinac koji se brine o ukrajinskim katoličkim vernicima u toj zemlji.

Može li Franja, koji će uskoro da napuni 88 godina, svojom kadrovskom politikom da unapred odredi odluku buduće konklave? Jerg Ernesti je po tom pitanju skeptičan. Naravno da svaki papa na taj način pokušava da obezbedi da se njegov rad ili njegov crkveno-politički kurs nastave, ali istorija crkve pokazuje da to nije baš tako lako. „Može se reći da su konklave na kraju nepredvidljive“, kaže teolog.

Istoričar Masimo Fađoli ukazuje na još jedan problem: kolegijum kardinala je sada internacionalniji. Ima mnogo više kardinala koji se „razlikuju u pogledu svog geografskog porekla – a i oni se skoro nikada ne susreću“, kaže Fađoli za DW. Papa Franja samo retko i samo u ograničenoj meri koristi instrument obaveznih sastanaka kardinala, koji postoji upravo za tu svrhu.

„To je, prema mom mišljenju, rizik“, naglašava Fađoli. Veći i internacionalniji kolegijum kardinala svakako ima smisla, ali papa bi morao da ga okupi i koristi kao „senat crkve“, upozorava. „Danas, međutim, postoji opasnost da je to samo grupa ljudi koji će se jednog dana okupiti i onda imati zadatak da izaberu novog papu, a međusobno se ne poznaju.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku