Teška suša pogodila je nemačke poljoprivrednike i izazvala rast cena povrća. Farmeri traže pomoć države što je pokrenulo debatu: nisu li poljoprivrednici preduzimači koji moraju da ukalkulišu i sami snose rizike?
Oglas
Vreme u Nemačkoj je veoma toplo sa temperaturama do 40 stepeni. Stoga već sedmicama vlada suša. Farmeri od države traže potporu od milijardu evra, no konkretne mere će biti donete tek krajem avgusta na sastanku predstavnika pokrajina i federacije.
Situacija je posebno kritična na Severu i Istoku Nemačke. Veliki broj farmera prenosi da je ostao bez 80 odsto žetve. Predsednik Saveza seljaka Joahim Rikvid kaže da su teško pogođene sve poljoprivredne kulture, od žitarica, preko povrća, do krompira. „Kukuruz je visok jedva 30 do 40 centimetara“, kaže.
Mnoge sorte povrća su ovog leta skuplje nego prošle godine. Zelena salata je poskupela u poslednjih nekoliko nedelja, slično je sa kelerabom i karfiolom. Krompir još nije poskupeo, iako su plodovi zbog suše manji nego inače.
Zanimljivo je da je veliki broj medija, pišući o posledicama suše, preneo i da će „pomfrit biti kraći nego inače“, u istom rangu važnosti sa informacijama da će i uzgajivači stoke, posebno proizvođači mleka, morati da se pripreme za veće cene stočne hrane.
„Kada treba tražiti novčanu pomoć, Nemački savez seljaka uvek brzo reaguje, bez obzira da li se radi o zakasneloj hladnoći, vrućini ili niskoj ceni mleka. A kada treba reformisati agrarni sistem, onda koči li koči...“, piše Badiše cajtung (Fajburg).
„Tako je, na primer, insistirao da EU istrese dodatne milijarde na ime direktne pomoći. A da li će time hektar zemljišta zaista biti obrađen kao treba – to Savez ne interesuje. U Brandenburgu, na primer, pokrajini koja je teško pogođena sušom, lepo se vidi kao izgledaju posledice te kratkovidosti. Za veliki novac, zemlja je dugo i intenzivno obrađivana. To je dovelo do pada kvaliteta zemljišta koje je sada nezaštićeno i izloženo lošem vremenu, jer tlo koje se pretvara u pesak manje zadržava vodu.“
Noje osnabriker cajtung beleži: „Zar poljoprivrednici nisu preduzimači kao i svi ostali? Zar oni ne bi morali da ukalkulišu rizik od suše, baš kao i proizvođači odeće moraju da računaju s tim da će se modni trend promeniti? Odgovor je: i da, i – ne. Da, i u poljoprivredi postoje ogromni koncerni; ne, jer mnogi mali farmeri na zaštitu životne sredine i pravilno držanje životinja troše mnogo više nego što mogu da zarade svojim proizvodima. Zahtev da država pruži pomoć zbog suše može se obrazložiti posebnom odgovornošću koju ima poljoprivreda. Umiranje manjih farmi bi promenilo zemlju – na štetu svih.“
Nemačka: žarko sunce i polja u plamenu
Toplotni talas i nedostatak kiše oduševili su ljubitelje sunčanja. Ipak, postoji tamna strana ovog toplotnog talasa: šumski požari, suvo zemljište i uveli usevi zbog kojih su poljoprivrednici zabrinuti za svoje žetve.
Foto: picture-alliance/dpa/D. Gohlke
Neuobičajeno suvo
Na severoistoku Nemačke, skoro da nije bilo kiše u poslednjih nekoliko meseci. Državna metereološka služba kaže da je u pokrajini Saksonija-Anhalt palo samo 15 litara kiše po kvadratnom metru - otprilike četvrtina prosečne količine za ovu regiju. U ostalim delovima Nemačke palo je samo 50 litara kiše po kvadratnom metru što predstavlja polovinu uobičajene količine.
Foto: picture-alliance/dpa/R. Hirschberger
Nepredvidivo vreme
Ono malo kiše što je palo, nije palo ravnomerno. U maju, državna metereološka služba upozorila je na potencijalne šumske požare u Donjoj Saksoniji. U međuvremenu na jugozapadu Nemačke, neki gradovi suočili su se sa obilnim padavinama koje su poplavile podrume i puteve - kao što je slučaj u Fišbahu, u pokrajini Rajna-Palatinat.
Foto: picture alliance/dpa/Foto/Hosser/C. Schulz
Upozorenja za požare
Opasnost od šumskih požara je izuzetno visoka u celoj zemlji. Najkritičnije je u pokrajini Brandenburg. U poslednjih nekoliko nedelja, vlasti su morale da ugase više od 100 požara. Nedavno, 100 hektara šume i njiva potpuno je izgorelo u okrugu Odra-Špreja. Vlasti u Brandenburgu izjavile su da je 90 odsto požara izazvano nemarom ljudi.
Foto: picture-alliance/dpa/J. Woitas
Mnogo posla za vatrogasce
Bilo je potrebno 40 vatrogasaca i 13 sati da se ugasi plamen koji je harao kroz okrug Odra-Špreja u pokrajini Brandenburg. Ipak, požar u Rostoku nije izazvala ljudska ruka, nego je u pitanju ptica. Policija je videla kako je životinja izazvala kratki spoj u električnom kablu, koji je uzrokovao požar na obližnjem polju.
Foto: picture-alliance/dpa/D. Gohlke
Potraga za novim izvorima
Vatrogasci iz pokrajine Saksonija-Anhalt imali su toliko posla, da su morali da nađu kreativan način kako bi došli do novih zaliha vode. Stoga su se uputili ka obližnjem bazenu i napunili rezervoar. Suša ne samo da povećava verovatnoću za požar, nego predstavlja i veliku pretnju za poljoprivrednike.
Foto: picture-alliance/dpa/J. Woitas
Rane žetve, niski prinosi
Neuobičajeno suvo vreme primoralo je mnoge poljoprivrednike da požanju svoje useve ranije. Iz Asocijacije nemačkih poljoprivrednika kažu da je čak i u aprilu bilo pretoplo i suvo. To je značilo da će usevi sazreti mnogo ranije, i pored toga što je nedovoljno kiše dovelo do niskih prinosa. U međuvremenu, neočekivana bujica padavina dovela je do još gore situacije - uništila je delove useva.
Foto: picture-alliance/dpa/P. Pleul
Neplodna godina
Krompir, šećerna trska i kukuruz se inače žanju u jesen. Zahtevaju mnogo više vode nego pšenica i repica. Usled neuobičajeno suvog vremena, nemačka kukuruzna polja su u lošem stanju. Predsednik Asocijacije nemačkih poljoprivredniika Joakim Rukvid, pesimističan je i plaši se da bi neplodna godina mogla ugroziti izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike.
Foto: picture-alliance/dpa/P. Pleul
Bez vode na vidiku
Postoje dve vrste suša: „Suša u metereološkom smislu odnosi se na smanjenje dugoročno gledanog proseka padavina za jedan mesec", kaže Štefan Tober iz Centra za istraživanje životne sredine iz Helmholca. Ovo uzrokuje sušu u poljoprivrednom smislu, što znači da se u zemlji ne nalazi dovoljno vode. To predstavlja problem za pšenicu i livade na obali reke Elbe u Drezdenu.
Foto: Imago/R. Michael
Vegetacija se prilagođava vrućini
„Ekstreman sušni period može uzrokovati dugotrajnu štetu za drveće, te oporavak traje dugo", kaže Ingolf Kun iz Centra za istraživanje životne sredine u Helmholcu. Vegetacija ima takozvanu memoriju, stoga može da se prilagodi ukoliko nedostatak padavina potraje nekoliko godina. Neki gradovi pozvali su građane da pomognu i zalivaju vegetaciju, kako jednog dana kaktusi ne bi zamenili drveće.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Völker
Problemi na reci Rajni
Reka Rajna i njene pritoke spustile su se na opasne nivoe, što je dovelo do ograničenja kod rečnog transporta. Kancelarija Federalnog odeljenja za plovidbu i transport u Manhajmu potvrdila je da dok se uslovi ne promene, brodovi u gornjem delu Rajne mogu nositi samo 1500 tona tereta, dok su inače prenosili 3000 tona ili više.
Foto: picture-alliance/dpa/F. Gambarini
10 slika1 | 10
Kiler nahrihten piše: „Politika je predugo radila na stvaranju okvirnih uslova koji nisu sračunati na održivost, već samo na privredni rast, specijalizaciju, masovni uzgoj životinja. Sve to iako je poljoprivreda odavno raskrinkana kao značajan izvor štetnih gasova. Račun za to ćemo morati da platimo svi mi – pa i seljaci.“
Ugledni Frankfurter algemajne cajtung zaključuje: „Nemačka ministarka poljoprivrede Klekner obećala je da će ozbiljno shvatiti 'brige seljaka za egzistenciju'. No, pametno je postupila kada je kao vreme za svođenje bilansa suše odabrala kraj avgusta. To znači da će poreski obveznici još moći da se nadaju da ih niko neće dirati. To bi bilo poželjno, jer agrarni lobi ima tanke argumente za traženje pomoći države. Jer, tržište reaguje na loše vremenske uslove povećanjem cena. A osnovni zadatak svakog farmera je da se pripremi na vremenske neprilike. Njegovo je da rizik podeli na više segmenata, da se stara o pravilnom odabiru i mešavinama biljaka, te da stvori rezerve kapitala i da se osigura.“