„Veliko uvek nastaje u malom" – tako glasi moto kampanje za imidž Sarske oblasti. Mala savezna pokrajina na granici sa Francuskom je u nemačkoj javnosti često predmet podsmeha. U nemačkim medijima Sarska oblast često služi i kao neka vrsta merne jedinice: kada se govori o šumskim požarima ili područjima pogođenim zemljotresom, nemački novinari često kažu da je pogođena „površina velika kao dve Sarske oblasti" – iako zapravo teško da ijedan Nemac može nešto konkretno da zamisli kada to čuje.

Izbori za pokrajinski parlament koji se održavaju u nedelju (26.3.) će nakratko vratiti Sarsku oblast u središte pažnje javnosti. Do izbora za Bundestag je ostalo pola godine, pa će ovo biti mali test raspoloženja u narodu. Pri tome pravo glasa ima tek oko 800.000 ljudi.

Kasno se pridružili

Istorija Sarske oblasti je nešto posebno. Posle Drugog svetskog rata ona je ekonomski pripojena Francuskoj, da bi tek 1957. godine u okviru „malog ujedinjenja" ponovo pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj. Zato – i, naravno, zbog geografskog položaja – Sarska oblast ima tradicionalno dobre odnose sa Francuskom. Ta zemlja je i njen najvažniji partner u spoljnoj trgovini, a u školama se francuski uči kao prvi strani jezik. U „Strategiji Sarske oblasti o Francuskoj" se čak pominje plan da se do 2043. tamo francuski uvede kao drugi službeni jezik.

Na međunarodnom planu je Sarska oblast dospela u udarne vesti zbog – Turske. Premijerka pokrajine Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) sredinom marta je najavila da hoće da spreči predreferendumske nastupe turskih političara na toj teritoriji. Pri tome nijedan turski političar nije najavio da će putovati baš tamo. Verovatnije je da je ona tom izjavom već pokušala da se pozicionira pred izbore. Anketa televizije ARD je pokazala da 77 odsto Nemaca smatra da turskim političarima ne treba dozvoliti da po Nemačkoj drže svoje predreferendumske mitinge.

Da li deluje „efekat Martina Šulca"?

Sarska oblast ima najveći procenat katolika među stanovništvom: 62 odsto. Zato tamo uglavnom glavnu reč vode tradicionalne konzervativno-katoličke stranke. CDU je tamo na vlasti već 18 godina. No, to bi sada moglo da se promeni. Tako se SPD nada da bi takozvani „efekat Martina Šulca", tj. opšte oduševljenje kancelarskim kandidatom Socijaldemokrata, moglo da pobrka račune CDU. Ankete pokazuju da su te dve stranke u ovoj pokrajini sada izjednačene po popularnosti.

Druga specifičnost Sarske oblasti ogleda se u jakoj levici – stranka Levice nema mnog jaka uporišta u Zapadnoj Nemačkoj. No, ona u ovom slučaju profitira od popularnosti svog bivšeg premijera Oskara Lafontena. Kada je bio na čelu te pokrajine, još je bio član SPD, ali sada se uključio u predizbornu kampanju kao kandidat Levice za pokrajinsog premijera.

U nedelju će biti jasno ko će vladati u Sarskoj oblasti u naredne četiri godine. A potom će se pogledi polako okretati ka Šlezvig-Holštajnu i Severnoj Rajni-Vestfaliji – tu su pokrajine u kojima će još biti održani izbori pre izbora za Bundestag koji se održavaju  krajem septembra.