Karolin Emke spada u red najboljih novinarki u Nemačkoj. Široj javnosti je postala poznata izveštajima sa ratnih i kriznih područja. Njene priče su protkane saosećanjem sa žrtvama, sve do granice bola. U svojim kolumnama i knjigama ona tematizuje porast agresivnosti i polarizacije u nemačkom društvu. Za njen angažman joj je juče u Frankfurtu na Majni uručena ugledna Mirovna nagrada nemačkih knjižara. 49-godišnja autorka je nagrađena za „doprinos društvenom dijalogu".

U govoru pred skoro 1.000 posetilaca u crkvi svetog Pavla - među njima i predsednik Joahim Gauk - Emke je pozvala na angažovanje za slobodno i demokratsko društvo: "Pseudo verski i nacionalistički dogmatici" žele da zastraše sve one koji se zalažu "za slobodu jedinstvenog i drugačijeg individualnog". Ne radi se tu o muslimanima, izbeglicma ili ženama, rekla je Emke.

Emke je priznala da je angažovanje za slobodu i demokratiju naporno. Uvek će biti sukoba oko različitih praksi i uverenja. "Ali, zašto bi to moralo da bude jednostavno?" Svaki pojedinac je pozvan da interveniše "rečima i delima u ovom sve brutalnijem svetu: stari i mladi, zaposleni i nezaposleni, više i manje obrazovani, transvestiti i pastori, preduzetnice i oficiri."

Emke se osvrnula i na lične teme  - između ostalog je veoma otvoreno govorila o svojoj homoseksualnosti i verskim pitanjima. "Čudno iskustvo je kada nešto tako lično kao ljubav, za druge može da bude toliko važno da oni sebi uzmu za pravo da se mešaju u naše živote, negiraju naša prava ili dostojanstvo", rekla je ona. Slično doživljava "bavljenje protivnika Islama maramom koju nose muslimanke".

Filosofkinja Sejla Benhabib je rekla da Emke nije za nju samo intelektualka, već i prijateljica – njih dve su studirale kod Jirgena Habermasa u Frankfurtu. Emke je stvorila "jedinstvenu mešavinu reportaže, filosofske refleksije i literarne kompozicije i kao „moralni svedok" piše o ljudskoj patnji u oružanim sukobima, ali i o drugim oblicima patnje i ćutanja, koje osećaju svi oni koji su drugačiji, da li seksualno, psihički, verski ili etnički".

Karolin Emke je rođena 1967. godine u Milhajmu na Ruru u Svernoj Rajni Vestfaliji, studirala je filosofiju i doktorirala na konceptu "kolektivnog identiteta". Živi i radi kao slobodna publicistkinja u Berlinu. Za svoj rad Emke je već više puta nagrađivana. U svojoj novoj knjizi „Protiv mržnje" („Gegen den Hass") Emke kritiikuje nacionalistički i religiozni fanatizam i zalaže se za kulturu i raznolikost.

Mirovna nagrada nemačkih knjižara se dodeljuje od 1950. godine, dotirana je sa 25.000 evra. Među najpoznatije dobitnike spadaju Albert Švajcer (1951), Herman Hese (1955), Astrid Lindgren (1978), Zigfried Lenc (1988), Mario Vargas Ljosa (1996), Jirgen Habermas (2001) i Orhan Pamuk (2005).