„Pristanite, drugovi!“ – poziv je koji je naslovom svog komentara članovima SPD uputio novinar Zidojče cajtunga Torsten Denkler: „Stvar nije jednostavna. Rezerve koji članovi SPD gaje prema koaliciji sa hrišćanskim Unijama nisu samo sadržinske prirode. Mnogi drugovi osećaju organsku odbojnost prema CDU jer smatraju da je kancelarka 2009. svojim načinom vladanja ukrala Socijaldemokratama veliki broj birača tako da su oni spali na 23 odsto. Ali, ako se u koalicionom ugovoru vidi nečiji rukopis, onda je to rukopis SPD. […] U ugovoru su prihvaćena tri glavna zahteva Socijademokrata – zakonski regulisan minimalni dohodak od 8,5 evra po satu, puna penzija od 63. godine – posle 45 godina plaćanja odgovarajućeg doprinosa, te mogućnost dvostrukog državljanstva za svu decu stranih roditelja rođenu u Nemačkoj posle 1990. […] Oni koji traže dlaku u jajetu svakako će je naći. Neće biti reforme zdravstvenog osiguranja. A ni od povećanja poreza za najimućnije neće biti ništa. Koalicioni ugovor možda nije neverovatan pomak, ali sigurno nije ni za odbacivanje. Pogotovo ne zbog visoke cene koja bi zbog takvog odbacivanja morala da se plati: akutna državna kriza sa novim izborima, na kojima SDP verovatno ne bi bolje prošla…“

Frankfurter algemajne cajtung piše da je sada Horst Zehofer – srećan čovek. Reč je o šefu CSU koji je izdejstvovao da se u koalicioni ugovor ugradi njegova inicijativa za uvođenje putarine za strance na auto-putevima. „CDU i SPD, partneri koji su se toj inicijativi dugo opirali, sada su se povinovali tom zahtevu. Ali, taj pristanak bi mogao da bude otrovna jabuka. Jer i oni imaju svoje zahteve: da se nemački vozači finansijski ne opterete, da se putarina ne kosi sa evropskim pravom, i da se ona uloži u gradnju i obnovu saobraćajnica. Te uslove je teško ispuniti. Dodatni trošak za domaće vozače može se izbeći samo dodatnim troškovima za birokratiju; nije sigurno ni da će Brisel bespogovorno prihvatiti tu meru jer EU osetljivo reaguje na svaku pomisao o nečijoj diskriminaciji.“

„Novi koalicioni ugovor obećava profesionalnu, ali skupu vladu“, piše magazin Špigel onlajn. Traganje za reformskim projektima u tom dokumentu je uzaludno; umesto toga, svaka stranka ugovorom opslužuje neku svoju klijentelu“. „Ne bi bilo fer da se ova koalicija već prvog dana proglasi za pogrešnu konstrukciju. Savez Unija i SPD je zaslužio šansu da se dokaže u realnosti. […] Da li je puding dobar, saznaje se dok se jede, izreka je koju kancelarka rado citira. U ovom slučaju ponešto govori da će taj puding Nemcima teško pasti na želudac. […] SPD je dobro pregovarala, jer koalicioni ugovor nije odraz izbornog rezultata već izgleda kao da su za stolom sedeli podjednako jaki partneri.“

Koalicioni ugovor je bio i tema pisanja švajcarske štampe, pa tako ciriški dnevnik Noje cirher cajtung piše da je „prvi veliki korak u pravcu treće velike koalicije u Nemačkoj – učinjen. Vodeći političari CDU/CSU i SPD su uklonili sa puta i poslednje prepreke i predstavili temelje buduće vladine politike, čiji karakter je izrazito socijalan, koštaće mnogo novca i još uvek sadrži čitav niz nejasnoća i kompromisa […] Kao i gotovo uvek u ovakvim slučajevima – svi su pobednici. I u strankama Unije i u redovima Socijaldemokrata, svi su raspoloženi i hvale ono što su postigli. Generalni sekretar CDU Greje kaže da je u ugovoru otkrio rukopis Demohrišćana; njegov kolega Dobrint iz CSU rekao je da su u ugovoru zastupljeni svi bitni zahtevi njegove stranke, a generalna sekretarka SPD Nales ubeđena je da rezultat pregovora bez daljnjeg može da se podnese članovima njene stranke kao nešto što će oni odmah prihvatiti. Podela ministarskih funkcija je još otvorena: odluka o tome će biti doneta tek posle glasanja članstva SPD o prhvatanju ili neprihvatanju koalicionog ugovora – a ono je planirano za sredinu decembra.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković