1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Svinjski izmet pokriva genocid

Tim Gosling Usti na Labi
26. decembar 2017.

Češki aktivisti su se izborili da se podigne spomenik Romima stradalim u holokaustu. Na tom mestu gde je nekada bio koncentracioni logorsada se uzgajaju svinje. Romi su u Češkoj i dalje žestoko diskriminisani.

Foto: Getty Images/AFP/M. Cizek

U decembarskom sumraku neuredna devojčica, možda oko osam godina starosti, skače sa prozora na drugom spratu. Bosih nogu pada na gomilu smeća koje je samo metar niže od prozora. Smeće je nagomilano na skoro svim zidovima stambenog bloka u naselju Predlice, u gradu Usti na Labi, na severu Češke. U ovom kvartu koji liči na geto žive desetine romskih porodica. Beda, gde god se pogleda.

Porodica romskog aktiviste Jozefa Mikera iza sebe ima još teže dane. Četrdesetih godina mnogi članovi njegove familije završile su u Leti, koncentracionom logoru za Rome, 160 kilometara južno od grada. Prema zvaničnim dokumentima, tamo je od 1.308 zarobljenika život izgubilo 327. Pet stotina drugih prebačeno je u Aušvic.

 - pročitajte još: Spoticanje o zločin

Miker je međutim uveren – na osnovu izjava svedoka – da je u češkom logoru koji je bio pod nadzorom nacista ubijeno više od hiljadu ljudi. Preko devedeset odsto čeških Roma ubijeno je u tokom holokausta. Ali, dok su na mestima brojnih koncentracionih logora danas spomenici ili muzeji, na mestu bivšeg logora Leti od sedamdesetih godina je farma svinja. Dvadeset godina aktivisti se bore da raščiste mesto logora. Njihova borba postala je simbol borbe za prava Roma – i meta napada ekstremista.

Mržnja odozgo

Češka vlada je u novembru potpisala ugovor o kupovini farme svinja. Dosadašnji vlasnik AGPI za nju bi trebalo da dobije 451 milion čeških kruna (17,5 miliona evra). U vreme spora, i pored svih protesta i blokada, ta kompanija se držala neutralno, kažu aktivisti. Sa svojim udruženjem Konekse, Miker se kod najviših instanci borio za premeštanje farme svinja kako bi se oslobodio prostor za iskopavanje masovnih grobnica. Za ugovor kaže da je to bila teško izvojevana, simbolična pobeda. Ali u vreme kada ekstremizam u Evropi jača on je zabrinut za budućnost.

Reakcije na ugovor iz Letija bile su zlonamerne. Na društvenim mrežama počeli su da se šire pozivi na nasilje nakon što je objavljena fotografija jednog razreda osnovne škole na kojoj se zajedno vide češka, romska i arapska deca. Takva mržnja na društvenim mrežama u Češkoj nije ništa neobično, zaključuje Miroslav Mareš, koji na Masarikovom univerzitetu u Brnu proučava ekstremizam. Mržnja je u simbiozi sa politikom. Pri tom mržnja ide sve do najviših spratova.

Bivši logor Leti, sada farmaFoto: picture alliance/dpa/CTK/L. Pavlicek

Na izborima u oktobru znatno su ojačale češke desničarske stranke. Andrej Babiš, milijarder i populista, osvojio je najviše glasova vodeći antimigrantskom kampanjom. Ankete pokazuju da je tek dva odsto Čeha spremno da ponudi dobrodošlicu ljudima koji beže od rata. Kada je potpisan ugovor u Letiju, predsednik Miloš Zeman je za Rome rekao da „nisu u stanju da se prilagode“ – široko rasprostranjeni eufemizam za „parazite koji ne žele da rade“.

Niže na političkoj lestvici retorika je još gora. Generalni sekretar ekstremno desničarske stranke Slobodna direktna demokratija, koja je na izborima osvojila 10,6 odsto glasova, u parlament je, kako se moglo čuti, ušao povicima da Jevreje i Rome treba streljati odmah po rođenju. Šef SPD Tomio Okamura za ugovor iz Letija je kazao da je precenjen, te da je Leti bio radni, a ne koncentracioni logor.

Laka meta za češku mržnju

Iako predstavlja važan signal ugovor iz Letija ne obećava napredak kada se radi o pravima Roma. U suštini, smatra stručnjak za ekstremizam Mareš, to je bila samo cinična reakcija na rastući međunarodni pritisak. EU je nedavno uočila slučaj. „Nova vlada sada može da krivi staru, kako bi sebe odbranila od napada ekstremnih stranaka“, kaže Mareš.

 - pročitajte još: „Babiš nije Kačinjski, ali je opasan“

Tome je doprinela i migrantska kriza. „Netrpeljivost se okrenula ka islamu“, kaže ovaj profesor. Sa druge strane, Miroslav Broz iz udruženje Konekse smatra da su Romi, nakon pritiska koji je nešto oslabio 2015. godine, sada opet snažno izloženi političkoj vatri. „Islam je isuviše apstraktan. U Češkoj ima tek nekoliko hiljada muslimana, ali preko 250.000 Roma.“

Jozef Miker ipak i dalje ističe važnost ugovora. „Leti je dugo vremena bio prepreka za izjednačavanje prava Roma“, ističe. „Negiranje Holokausta i rasizam su međusobno tesno povezani. Ne integriše se manjina na čiji genocid se istovaruje svinjski izmet.“

Smeće će uskoro biti sklonjeno, ali ostaje zabrinutost šta će se u Letiju sve otkriti. „Borba nije završena“, kaže Miker. „Brine nas to što bi moglo biti problema prilikom gradnje spomenika. Uostalom, pojedini moćni romski biznismeni već sada gledaju kako na ugovoru da zarade novac.“

Borba je neprestana

Kompanija AGPI u martu će teren osloboditi za Muzej romske kulture. Sa dodatnih 120 miliona kruna državna služba bi trebalo da raščisti teren. Ali planovi o podizanju spomenika ostaju nejasni. Portparolka Kristina Kahoutova kaže da, šta god da se bude gradilo, „neće biti ništa veliko“.

Sa jedne strane je, kaže, letos podignut spomenik holokaustu Roma u Hodonjinu, na mestu jednog drugog logora, u blizini Brna. Sa druge strane, priznaje da će političke okolnosti imati uticaja. „Sada imamo novu vladu. Sve zavisi od finansiranja i opet od političke opozicije koja je protiv tog projekta.“

Spomenik u HodonjinuFoto: Museum of Romani Culture, Brno, CZ/Foto: Adam Holubovsky

Profesor Mareš smatra da bi Leti ponovo mogao da se zloupotrebi za širenje mržnje. „Velike sume novca koje vlada daje mogu da podstaknu širenje netrpeljivosti prema Romima i ekstremističke stranke će to iskoristiti“, kaže on. „Romski aktivisti bi morali da pronađu novi politički fokus.“

 - pročitajte još: Da li je dozvoljeno poređenje sa holokaustom?
 - Dragoslav Dedović: Palanačka dosetka
 - Ivan Ivanji: Licemerno moralisanje

Miker već razmišlja o sledećim izazovima. I pored pritiska iz EU, romska deca i dalje u čitavoj zemlji nastavljaju da se šalju u specijalne škole. Ta politika podstiče isključivanje i siromaštvo Roma i doprinosi daljem postojanju geta kao što je Predlice. „Obrazovna segregacija je sledeća velika borba“, poručuje Mareš.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi

Više o ovoj temi

Prikaži više članaka