Godišnje se registruje skoro 9,5 miliona novih slučajeva tuberkuloze, a od nje umire 1,7 miliona ljudi, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Ova organizacija podseća da rano otkrivanje tuberkuloze može spasiti mnoge živote. Preporuka o zabrani prodaje testova na tuberkulozu je presedan, ali je bila neophodna, kažu u Ženevi. Naime, eksperti SZO su 12 meseci analizirali čak 94 studije o testovima krvi koji se prodaju i zaključili da su oni loši:

„Postoje pouzdani dokazi da su kupovni testovi krvi nepouzdani i neprecizni“, kaže Mario Raviljone, direktor programa SZO „Stop tuberkulozi“. Svetska organizacija je prošle godine predstavila test zasnovan na analizi DNK, koji navodno daje bolje rezultate jer direktno otkriva mikro-bakterije. Taj test detektuje čak i rezistentni oblik tuberkuloze za samo 100 minuta, što omogućava brzu primenu terapije.

DNK test nije nepouzdan poput testova krvi, tvrdi doktor Raviljone: „Verujemo da se svake godine obavi najmanje dva miliona testova na tuberkulozu putem analize krvi. Ogromni deo njih obavlja se u zemljama u kojima, nažalost, tuberkuloza uzima maha.“

Zemlje u razvoju najveće tržište

SZO navodi da se na tržištu može pronaći najmanje 18 različitih testova na tuberkulozu. Većina je proizvedena u Evropi ili Severnoj Americi, ali nije odobrena za upotrebu u samim zemljama porekla. Testovi se stoga prodaju uglavnom u zemljama u razvoju koje kubure sa tuberkulozom, a nemaju stroge propise o medicinskim proizvodima. Indija je najveće tržište.

Testovi uzoraka krvi u apotekama koštaju tridesetak dolara, što je dvostruko skuplje od jednostavnijih, ali preciznijih molekularnih testova. Karin Vejer, šef dijagnostike u odseku „Stop tuberkulozi“, upozorava da od dva pacijenta u proseku jedan dobije pogrešne rezultate testa krvi – bilo pozitivne ili negativne. „Ako pacijent ima tuberkulozu, a test pokaže suprotno, onda će ta osoba nastaviti da širi zarazu, a možda će i umreti jer se ne leči. Ako pacijent nema tuberkulozu, a test pokaže da je ima, onda će osoba biti nepotrebno izložena lečenju“, kaže Vejer.

Farmaceutske firme koje zgrću milione na nekvalitetnim testovima nemaju nameru da prestanu sa proizvodnjom i predstavljaju svoje proizvode bezopasnim. „Proizvod je štetan jedino ako se nepravilno koristi“, kažu uvek u kompanijama.

U kompanijama nude diplomatske odgovore

Klaudijus Nasabi je direktor marketinga jedne od ovih kompanija čije je sedište u nemačkom Visbadenu. Nasabi kaže da test nikako ne treba da se koristi kao jedino sredstvo dijagnostike, nego samo u kombinaciji sa drugim sredstvima. „U uputstvu u našem pakovanju uvek jasno piše da se test mora kombinovati sa drugim tehnologijama. Ako ima zemalja koje nemaju pristupa boljim tehnologijama, onda je sigurno smisleno da ovaj test bude privremeno rešenje“, kaže Nasabi.

On navodi da testovi na tuberkulozu donose samo jedan odsto prihoda njegovoj firmi te da će tržište pokazati da li je njihova proizvodnja opravdana. Doktorka Frauke Johims, koja se bavi tuberkulozom pri Doktorima bez granica, smatra da proizvođači neće dobrovoljno odustati od pravljenja testova: „STO ima veliki uticaj na borbu protiv tuberkuloze i nadam se da će negativna preporuka pomoći da se testovi zabrane“, kaže Johims.

U Ženevi navode da ne mogu primorati niti jednu zemlju da zabrani sporne testove, ali se nadaju da je njihova preporuka dovoljna. Ohrabrujuće reakcije već stižu iz Indije, najvećeg tržišta za testove na tuberkulozu. Tamošnja vlada pozdravlja preporuku STO i savetuje građane da ne kupuju testove.

Autori: Liza Šlajn / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon