Zapadni Balkan 2009, to, naravno, važi i za Srbiju i za Kosovo - tu nema nikakvih isključivanja. To je teško za mladu državu Kosovo, koja svoju državnost najpre mora da dokaže, kaže Johana Dajmel, ali i ukazuje na to da teškoće proističu iz diplomatske opstrukcije koja kontinuirano stiže iz Beograda, i zbog kojih je teško priznati Kosovo.

„Države se sada premišljaju oko toga da li da priznaju Kosovo ili ne, dokle god je u čitav proces upleten i Međunarodni sud pravde. Utoliko Beograd sprovodi rafiniranu taktiku, koja dovodi do nesigurnosti u svetskom okruženju kada je reč o tom priznavanju, baš kao i o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.“

Češka i Švedska – ključne zemlje

Dajmelova smatra da Češka, koja je kao jedan od prioriteta svog predsedavanja Evropskoj uniji postavila Balkan, ali i Švedska, koja ima veliko iskustvo sa Balkanom zbog Karla Bilta, predstavljaju dobru mogućnost da se uznapreduje malo dalje. Jer, sledeća predsedavajuća Evropske unije je Španija, a ona sa priznanjem Kosova ima probleme i to verovatno neće učiniti.

„Kosovska vlada sada mora da se pokaže aktivnijom prema srpskoj manjini. Premijer Tači bi u obraćanju narodu, bilo javno ili u parlamentu, mogao da izgovori par reči na srpskom i to bi bio dobar gest. Simboli se računaju. Ne može se očekivati da Srbi na Kosovu odjednom osete poverenje prema vladi - na tome treba raditi.“

Radi se i o sredstvima namenjenim Kosovu na donatorskoj konferenciji, ona, kada je recimo u pitanju Kosovska Mitrovica, ne mogu ići samo tamošnjim Albancima, nego i Srbima, naglašava Johana Dajmel. Osim toga, ankete pokazuju da je sve veća spremnost kosovskih Srba da sarađuju sa Albancima.