Nemačka je za Kosovare najjači politički, vojni i finansijski pomagač i prijatelj Kosova – posle SAD. Berlin je jedan od glavnih sponzora dijaloga između Kosova i Srbije; nemačka kancelarka Angela Merkel više od decenije i lično poznaje kosovskog predsednika Hašima Tačija. No, on je do sada samo jedan jedini put bio deo delegacije (tadašnjeg predsednika Ise Mustafe) kod kancelarke.

. pročitajte još: Pitanje Kosova ostaje prelomno

Hašim Tači je više od 20 godina najvažniji političar Kosova. Iako je ovaj 50-godišnjak još kao student početkom 90-ih bio politički aktivan, međunarodna javnost je prvi put čula njegovo ime početkom 1999; tada je kao politički predstavnik UČK zajedno sa predsednikom Ibrahimom Rugovom predvodio kosovsku delegaciju u mirovnim pregovorima sa SR Jugoslavijom u Rambujeu. Oni su završeni ugovorom koji je kosovska delegacija potpisala, ali ne i delegacija SRJ, čime je NATO obrazložio bombradovanje te države 1999.

Za mnoge Kosovare, Tači je heroj

Po završetku rata (jun 1999) i ulasku snaga NATO, Tači je postao premijer prelazne vlade. Bivši politički vođa UČK je sam potpisao izjavu o razoružanju i demobilizaciji UČK. Mnogi komandanti UČK su kasnije postali članovi Demokratske partije Kosova koju je osnovao Tači. Otada je sa svojom PDK na vlasti – izuzev između 2004. i 2007. – kao premijer, ministar spoljnih poslova i sada i kao predsednik.

Mnogi Kosovari vide u njemu heroja, ne samo zbog njegove uloge u otporu Srbiji, već i zato što je kao premijer 17. februara 2008. proglasio nezavisnost Kosova. Danas Kosovo priznaje 115 zemalja i ono je učlanjeno u više međunarodnih organizacija. No, Tačijevo obećanje da će Kosovo „vrlo brzo“ priznati sve zemlje sveta i da će ono postati član UN, još je u dalekoj budućnosti. Između ostalog Srbija, Rusija i Kina ne priznaju najmlađu evropsku državu. Za Kosovo je posebno problematično što ga ne priznaju države Evropske unije Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka. Za razliku od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, za Kosovo i dalje važe vize za šengenski prostor. Hašim Tači takođe predvodi kosovsku delegaciju u dijalogu sa Srbijom. Zajedno sa tadašnjim srpskim premijerom Ivicom Dačićem, u aprilu 2011. je potpisao i Sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom – najpre u Beču a potom i u Briselu. No, kompletne normalizacije tih odnosa još nema na vidiku.

- pročitajte još: Srbija i Kosovo: četiri scenarija raspleta

U međuvremenu se povećalo nezadovoljstvo stanovništva. Tačiju nije uspelo da sakupi dovoljno glasova za članstvo u UN, UNESCO ili Interpolu. Pod njegovim vođstvom, Kosovo je postalo najsiromašnija zemlja Evrope, sa stopom nezaposlenosti većom od 30 odsto. U aktuelnoj vladi, najmanje pet ministara je osumnjičeno za korupciju, a istovremeno ovu malu balkansku zemlju muči i organizovani kriminal. Tačijevi kritičari tvrde da je on „kum“ ilegalnih mahinacija na Kosovu.

Medijski izveštaji: optužbe BND iz 2005.

Zbog „prepada i terorističkih napada“ na jugoslovensku policiju i armiju, Tačija je Srbija u odsustvu osudila na deset godina zatvora i ta presuda do danas nije stavljena van snage. Zbog „terorističkih aktivnosti i napada“ je Srbija kasnije raspisala još jednu poternicu. Ona važi i danas, i zbog toga se ime kosovskog predsednika nalazi i na Interpolovoj listi. Doduše, to što Srbija mnoge bivše komandire UČK označava kao „teroriste“, nije novo.

Mnogo veću težinu imaju optužne nemačke obaveštajne službe BND iz 2005. godine. U izveštaju te Službe koji su citirali mediji na nemačkom, Tači je označen kao „jedna od ključnih figura“ koje su na Kosovu funkcionisale kao karika za povezivanje organizovanog kriminala i politike. Tu piše i da Tači ima „direktne kontakte sa organizovanim kriminalom u Češkoj i Albaniji“ i da je bio umešan u „obuhvatne poslove sa drogom i oružjem“.

- pročitajte još: Ko stvarno vlada Kosovom?

Još teže optužbe su usledile 2010. Posle dvogodišnje istrage Saveta Evrope koju je predvodio Švajcarac Dik Marti, Tači i drugi bivši članovi UČK su optuženi da su umešani u trgovinu organima i druge ratne zločine. Te optužbe je trebalo da istraži i rasvetli Specijalni sud u Hagu. Ali još nema optužnice. Pitanje je da li će Tači uopšte biti optužen zbog ratnih zločina – no sumnje i optužbe ostaju. One ne bi trebalo da bace senku na razgovore sa kancelarkom Merkel: jer, ne samo predsednik Tači, već pre svega mnogi mladi Kosovari nadaju se skoro viznoj liberalizaciji.

Nakon sastanka s predsednikom Kosova, nemačka kancelrka susrešće se u Berlinu i sa članovima predsedništva BiH. Našu analizu uoči tog razgovora pročitajte OVDE.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android