Jedino mu ostaje da se nada u podršku što više političkih faktora. LDP i G17 plus već su najavile da će ga podržati, što može očekivati i od manjina. Ali, koga će podržati Koštunica?

Ako ćemo logikom, Koštunica bi trebalo da glasa za Tadica. Jer, zašto bi se otvoreno stavljao na stranu radikala kada podrškom Tadiću politički više profitira?

Ako Tadić pobedi, Koštunica sigurno ostaje tamo gde se najbolje oseća, na vlasti. Bez obzira što je njegova stranka previše iskoračila udesno, većina njegovih partijskih drugova I dalje je protiv otvorene saradnje sa radikalima. A i šta mu smeta Tadić kad ionako u većini slučajeva zastupa njegove interese.

Jeste da su se malo sporečkali oko EU i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali eto prodaje NIS-a Rusima i mogućnosti da Tadić ispravi grešku. A i ko može da kaže da Tadić svim srcem ne brani Kosovo? Pa, nema prilike koju nije iskoristio da naglasi koliko mu je stalo do te južne srpske pokrajine.

I to nije sve: iako je od 2004. predsednik, Tadić, sve to vreme, ni prstom nije mrdnuo da uhapsi Ratka Mladića i pošalje ga tamo gde mu je mesto, u Hag. A i zašto bi kad ni sam ne veruje da je Srbija počinila baš toliko zločina koliko joj pripisuju. Jeste da se Tadic protokolarno izvinio Bosancima I Hrvatima za zločine tokom devedesetih, ali nije mnogo insistirao da se Srbi konačno suoče s neslavnom prošlošću devedesetih. Što Srbe u svakom slučaju čeka, jer bez toga neće mrdnuti s mrtve tačke.

Šta god Koštunica odlučio I EU bi morala nešto da uradi. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i najavljeni početak pregovora o ukidanju viza mogli bi biti dobar početak.

No, da li je to dovoljno da srpski premijer, ali i Srbi, shvate da su dovoljno prikosili Evropskoj uniji i 3. februara glasaju za Tadića? Nadam se da jeste, jer, bez obzira koliko nesavršen bio, Tadić je za Srbiju sigurno bolja varijanta od Nikolića. Dok se ne pojavi neko novi.