1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Tajna (nad)moći nemačkog fudbala

25. maj 2013.

Nemačka s nestrpljenjem iščekuje nemačko finale Lige šampiona na Vembliju. A ono nije slučajnost već rezultat čitavog niza reformi u nemačkom fudbalu.

ARCHIV - Der Münchner Thomas Müller (l) im Kampf um den Ball am 27.02.2013 mit Marcel Schmelzer aus Dortmund im DFB-Pokal Viertelfinale FC Bayern München - Borussia Dortmund. Borussia Dortmund spielt am 25.05.2013 im Champions League Finale im Londoner Wembley Stadion gegen den FC Bayern München. Foto: Marc Müller/dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++
Bayern München Borussia Dortmund Müller SchmelzerFoto: picture-alliance/dpa

"Fudbal je sport u kojem 22 igrača trče za loptom i na kraju pobedi Nemačka" - duhovito je izjavio engleski napadač Geri Lineker nakon poraza njegove reprezentacije u polufinalu SP u Torinu 1990. "Prorok" Lineker, danas sportski komentator BBC-a, sada još tvrdi: "Svedoci smo kraja ere Barse i početka ere Bajerna."

Lineker nema čarobnu kuglu, već je jednostavno stručnjak koji je verovatno primetio da su Nemci, nakon što su ispali već u prvoj rundi EP u Belgiji i Holandiji 2000. (zadnji u grupi s jednim bodom i gol-razlikom 1:5), zasukli rukave. Fudbalski savez Nemačke (DFB) je odmah poslao stručnjake u Španiju, Francusku i Holandiju da sakupe ideje, prema kojima su potom osnovane škole fudbala u 36 profesionalnih klubova. DFB u međuvremenu ima 390 trening-centara širom zemlje koji imaju zadatak da pravovremeno otkriju mlade talente. Pri njihovom izboru više nisu toliko presudni "tipično nemački kvaliteti" kao što su snaga i disciplina, već se najviše ceni tehnika. Nakon što su 2009. godine dve mlade reprezentacije Nemačke (ispod 17 i ispod 21 godine) osvojile naziv evropskog prvaka, UEFA je proglasila rad Fudbalskog saveza Nemačke na razvijanju i podsticanju podmlatka najboljim u Evropi.

Geri LinekerFoto: AP

Dobar posao

Od 2002. godine u Nemačkoj je u razvoj mladih talenata uloženo pola milijarde evra. I očito se radilo o dobroj investiciji. Prema navodima ekonomskih revizora iz firme Dilojt (Deloitte), Bundesliga je najrentabilnija profesionalna liga u Evropi. Samo u sezoni 2010/2011. ostvarila je dobit od 171 miliona evra.

Nemački treneri nemačkih finalista - Klop i HajnkesFoto: picture-alliance/dpa

Finansiranje i manje uspešnih klubova Bundesliga obezbeđuje centralizovanim pregovorima i raspodelom prihoda od televizijskih prava. Najbolji klubovi doduše dobijaju više novca, ali ni mali ne dobijaju tako malo kao, recimo, u Španiji gde svaki klub samostalno pregovara o televizijskim pravima pa Real i Barselona imaju 10 puta veće prihode nego neki klub sa začelja tabele. A klub koji je ovu sezonu završio na poslednjem mestu, Grojter Firt, za nju je dobio 12,9 miliona era - samo upola manje od prvaka Bajerna.

Jeftine karte, verni navijači

I uprkos tome je minhenski Bajern jedini nemački klub koji sebi može da priušti astronomske svote za transfere kakvi se plaćaju u društvu evropskih vrhunskih klubova: 40 miliona za Havija Martineza, 37 miliona za Maria Gecea... I to - drugačije nego što je slučaj kod evropske konkurencije - bez sredstava stranih milijardera. To ne drži na distanci samo nepopularne investitore iz inostranstva, već stvara i kvalitetnu bazu: na stadione nemačke profesionalne lige u pravilu dolazi oko 45.000 gledalaca po utakmici, što znači popunjenost kapaciteta od 93 posto. U celom svetu jedino još Liga američkog fudbala (NFL) može da se pohvali većim brojem gledalaca. Zavidnici će reći da Bundesliga vernost navijača "kupuje" jeftinim cenama karata. U proseku karte koštaju 22 evra - upola manje nego u Engleskoj ili Španiji.

I tribine drugoligaških utakmica su često puneFoto: picture-alliance/dpa

Talenti "made in Germany"

Iako nemački fudbal u ovom veku još čeka na jednu međunarodnu titulu, može se konstatovati da su jedno učestvovanje u finalu i tri u polufinalu na poslednja četiri evropska i svetska prvenstva uspesi koji zaslužuju poštovanje.

Rezultati rada na podmlatku su još mnogo vidljiviji u Bundesligi. Tamo je postotak nemačkih igrača znatno porastao: dok je u prvoj deceniji 21. veka bilo samo 50 posto bundesligaških igrača koji su naučili da igraju fudbal u školama DFB-a, danas ih je 60 posto u prvoj i 70 posto u drugoj ligi.

Među najboljima u Evropi su i Sami Kedira i Mesut Ozil koji su zajedno 2009. godine osvojili titulu u konkurenciji mlađih od 21 godine. Činjenica da su uspeli da se etabliraju u prvoj jedanaestorici madridskog Reala dokaz je da je Nemačka ponovo u stanju da "proizvodi" igrače svetske klase. Ali kada se pogledaju akteri ovogodišnjeg finala Lige šampiona, postavlja se pitanje: gde danas igraju igrači svetske klase?

Mesut Ozil i Sami KediraFoto: picture-alliance/dpa

Polufinalni poraz Reala protiv Borusije iz Dortmunda mogao bi i ovako da se interpretira: deset nemačkih talenata je bolje nego samo dva. A ako je verovati tezi Gerija Linekera u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci, moglo bi se zaključiti da će na Vembliju u subotu (25.5.) pobediti - Borusija. U redovima Bajerna su, naime, samo četiri igrača iz nemačkog "rasadnika talenata", u redovima žuto-crnih čak 10.

Autori: M. Damasceno / J. Valter / D. Dragojević

Odg. urednica: Ivana Ivanović