Zoran Radoš rođen je u Sarajevu, a odrastao je u Kaknju. Po završetku škole upisuje mašinstvo u Zenici, a 1991. na drugoj godini prekida studij zbog rata i seli se kod strica u Bohum. 

U Nemačkoj se prvo bavio slikarstvom i nekretninama, a onda se sa suprugom Nermom zaljubio u italijansku kuhinju. Pre desetak godina otvorili su u rurskom gradiću Hatingenu mali hotel-restoran, u zgradi koja je nakad davno bila rudnik. Umesto recepcije na ulazu je Zoranov atelje u kojem svakodnevno slika. Ponekad i sa gostima. Restoran je istovremeno i galerija, kojom dominiraju Zoranovi veliki formati.  

Restoran radi samo za večeru i to pet puta nedeljno. Zoran kaže da „sve mora da ide laganini po uzoru na preduzeća iz socijalističke Jugoslavije, te da su tri, četiri sata rada dnevno sasvim dovoljno.“

U slobodno vreme Zoran majstoriše u svojoj garaži. Popravlja stare automobile bez suvišne elektronike i čipova. Kad ih sredi, malo se provoza pa ih opet proda. U Kaknju, gde mu još uvek žive familija i prijatelji ima starog sređenog fiću, koji ga čeka za izlaske u grad. 
Zoran Radoš ne zna gde će provesti penziju, ali zna kako: „radiću sve ono što volim, a što se može i u starosti- pecanje, slikanje, druženje i spremanje balkanskih i italijanskih specijaliteta“.
 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.