Zbog dramatičnog pogoršanja bezbednosne situacije u Avganistanu, Berlin je obustavio deportaciju osoba kojima u Nemačkoj nije odobren azil. „Savezni ministar unutrašnjih poslova je, na osnovu aktuelnog razvoja bezbednosne situacije, doneo odluku da se za sada obustave proterivanja“, rekao je portparol Ministarstva novinskoj agenciji dpa. Deportacija šest Avganistanaca, koja je trebalo da se dogodi prošle nedelje, takođe neće biti izvršena.

-pročitajte još: Berlin: ubili sestru jer je htela slobodno da živi

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na taj način je radikalno promenio kurs. Do pre samo nekoliko dana zalagao se da se nastave deportacije, barem onih koji su počinili krivična dela, i to bez obzira na napredovanje talibana. Odluka tog političara Hrišćansko-socijalne unije (CSU) očigledno je iznenadila i njegovo Ministarstvo. Naime, samo dva sata pre nego što je odluka obelodanjena, na konferenciji za novinar portparol ministarstva je izjavio da su oni „mišljenja da u Nemačkoj i dalje postoje ljudi koji ovu zemlju treba da napuste što je moguće pre“.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Nemačkoj se trenutno nalazi 30.000 Avganistanaca koji bi trebalo da budu proterani. Od 2016. iz Nemačke je u Avganistan vraćeno 1.000 migranata, uglavnom onih koji su počinili krivična dela.

Bivši saradnici Bundesvera stižu u Nemačku

Za to vreme, više avganistanskih saradnika Bundesvera i policije sa vizom stiže u Nemačku. Do utorka je u Nemačku stiglo najmanje 353 pripadnika lokalnih snaga koje su u Avganistanu sarađivale sa Bundesverom, zajedno sa 1.433 člana njihovih porodica. To je ukupno 1.768 osoba. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je za sada izdalo oko 2.400 viza.

Međutim, nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer ovog četvrtka je saopštila da avganistanska birokratija oteže sa odlaskom bivših lokalnih saradnika nemačke vojske, koji, zbog angažmana u Bundesveru, strahuju za svoj život. „Trenutno postoji usko grlo. Avganistanska strana dozvoljava onim ljudima koji poseduju avganistanski pasoš da napuste zemlju“, rekla je političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i naglasila da je zahtevala od vlade u Kabulu da dozvoli odlazak i onima koji nemaju važeći pasoš.

Nemačka vlada je obećala da će odobriti vizu svim avganistanskim saradnicima Bundesvera i policije, koji su od 2013. podneli zahtev. Tako bi pomagači, nakon povlačenja međunarodnih trupa, bili zaštićeni od talibana. Ipak, kako je naglasilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, pre izdavanja vize mora da se izvrši i bezbednosna provera.

U međuvremenu se oglasio i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (SPD), koji je najavio obustavu isplate finansijske pomoći Avganistanu ako radikalni islamisti tamo uspostave kalifat. „Mi dajemo svake godine 430 miliona evra. Ako talibani preuzmu vlast u zemlji, uvedu Šerijatski zakon i od zemlje naprave kalifat, nećemo dati više ni cent Avganistanu“, izjavio je danas nemački ministar.

Avganistan neće uspeti da se održi bez međunarodne pomoći, tvrdi Mas i naglašava da je i talibanima jasno da su upućeni na međunarodnu pomoć.

Talibana u naletu

Bezbednosna situacija u Avganistanu dramatično se pogoršala otkako su se međunarodne trupe sredinom aprila povukle iz te zemlje. U međuvremenu je i glavni grad istoimene provincije Gazni u jugoistočnom Avganistanu pao u ruke talibana, potvrđeno je u Savetu provincije nemačkoj agenciji dpa. Taj strateški važan grad udaljen je manje od 150 kilometara od glavnog grada Kabula.

Sa Gaznijem su talibani za manje od nedelju dana zauzeli deset glavnih gradova avganistanskih provincija, od kojih je Gazni najbliže Kabulu. Među njima je i Fajzabad u planinskoj provinciji Badahšan na severu zemlje, gde je ranije bio stacioniran Bundesver.

U blizini Kunduza, gde su takođe bile stacionirane jedinice Bundesvera, stotine pripadnika zvaničnih avganistanskih snaga se, zajedno sa naoružanjem predalo talibanima.

Tajna služba SAD očekuje da će talibani nastaviti brzo da napreduju. U krugovima Ministarstva odbrane procenjuje se da bi glavni grad Kabul u roku do 30 dana mogao da bude izolovan, a za 90 dana i zauzet. Međutim, kako se navodi, takav razvoj nije neizbežan. Oružane snage vlade u Kabulu bi mogle odlučnije da deluju i dovedu do preokreta.

ss/dw/dpa/afp

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu