Još uvek nijedna zemlja nije zvanično priznala talibansku vladu u Avganistanu. Tri godine nakon preuzimanja vlasti, ta islamistička grupa ipak je postigla određene diplomatske uspehe. Tako su poboljšali svoje odnose s državama poput Rusije, Kine i srednjoazijskih zemalja.

Rusija razmatra uklanjanje talibana sa spiska terorističkih organizacija. Kina je pre nešto manje od godinu dana akreditovala novog ambasadora pri talibanskoj vladi. Prema tvrdnjama talibana, u Avganistanu postoje predstavništva oko 40 zemalja.

„Želimo dobre odnose sa svim zemljama“, kaže Zabihulah Mudžahid, portparol talibana u intervjuu za DW. Iako njegova vlada trenutno nije zvanično priznata, dobri odnosi bi, kaže, bili od interesa za sve strane.

Početkom jula talibani su prvi put učestvovali na konferenciji Ujedinjenih navija o Avganistanu. Međutim, nisu želeli da razgovaraju o pravima žena. Mudžahid je predvodio talibansku delegaciju. Učestvovalo je 25 drugih zemalja. „Avganistan i njegova vlada izašli su iz izolacije“naglasio je tada. Na dnevnom redu bili su, između ostalog, angažman za održivi mir, poštovanje međunarodnog prava i ljudskih prava, kao i borba protiv droge.

Nema izgleda za vladavinu prava

Čini se da nijedna članica UN nije spremna da zvanično priznati talibanski režim pre nego što se prava žena značajno ojačaju. Pod vlašću islamističko-fundamentalističkih talibana, obrazovanje za devojke od sedmog razreda nadalje i dalje je zabranjeno. Ujedinjene nacije takva ograničenja ženskih prava naziva „rodnim aparthejdom“.

„Talibanska vlada preduzela je najstrože mere protiv žena, aktivista za ljudska prava, bivših pripadnika vojske i etničkih manjina u Avganistanu“, kaže za DW Mustafa Mudasir, stručnjak za međunarodne odnose. I dodaje da vladi ne nedostaje samo međunarodno priznanje, već i legitimitet među stanovništvom.

Ljudi u Avganistanu zahtevaju vladavinu prava i građanska prava, kaže za DW Arijan Šarifi s elitnog američkog sveučilišta Prinston. Zakoni bi tada, kako objašnjava, trebalo da važe za sve ljude, uključujući žene, decu i sve etničke skupine u zemlji. „Narod želi vladu koja se bazira na zakonima. A zakoni bi trebalo da odražavaju kolektivnu volju avganistanskog naroda.“

IS i dalje aktivna, terorizam ostaje

Bezbednosna situacija u zemlji na Hindukušu nije se poboljšala. Na avganistanskom tlu još uvek je aktivno više od 20 terorističkih grupa, uključujući i Al Kaidu, pakistanske talibane TTP, kao i terorističku mrežu Islamske države (IS).

Ogranak IS u Avganistanu naziva se „IS-provincija Korasan“, skraćeno IS-K. Korasan je bio istorijski region u srednjoj Aziji, što je danas na teritorijama Avganistana, Irana i nekoliko srednjoazijskih zemalja. IS-K osporava moć talibanske vlade i stalno vrši napade.

I zemlje poput Rusije i Kine sve su više zabrinute i rade na bližoj suradnji s talibanima protiv zajedničkog neprijatelja. Kina s Avganistanom deli granicu dugu 76 kilometara, koja se nalazi na visini od oko 4.000 metara i koju je teško nadzirati.

Portparol talibana Mudžahid tvrdi da je pretnja IS-K smanjena na „nulu. Ali, najnoviji izveštaji UN ukazuju na to da IS-K predstavlja značajnu terorističku pretnju, između ostalog i za Evropu.

Vladanje pomoću verskih dekreta

Na unutrašnjem planu, talibani su učvrstili svoju moć. Oni vladaju Avganistanom bez važećeg ustava. Islamski sveštenici uvek imaju poslednju reč u upravnom aparatu. Najviši talibanski vođa Hibatulah Akundzada najmoćniji je čovek u zemlji i samoproglašeni šef države. Vlada pomoću verskih dekreta.

„Talibanski državni sistem nije inkluzivan“, kaže politikolog Šarifi sa američkog Prinstona. „Zato se građanska prava ne mogu obnoviti.“ Ne postoji politički pluralizam, jer su stranke zabranjene i nema izbora. Religiozno-centralistička vlada stvorila je, prema navodima UN, „klimu straha“ u društvu.

Talibani na to gledaju drugačije. Pokrajinski saveti, koji se sastoje od sveštenika i plemenskih starešina, prenose glas naroda centralnoj vladi.

Dok talibanska vlada navigira kroz svoj složen odnos s međunarodnom zajednicom, budućnost Avganistana i dalje ostaje neizvesna. Ljudi u zemlji osećaju se zarobljeni između nade za stabilnost i surove stvarnosti izolovanog režima.

Tri godine nakon preuzimanja vlasti od strane talibana, prema trenutnim podacima UN još uvek je za više od polovine stanovništva – otprilike za 24 miliona ljudi – potrebna humanitarnu pomoć. Najugroženije grupe su žene i deca. Humanitarna kriza se širi. Glad, neuhranjenost i nedostatak medicinske nege hitni su problemi koji još nisu rešeni.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku