Gde je nekada na Trgu Batenberg u Sofiji stajala građevina sa moćnim stubovima? To danas više ne može tačno da se odredi. Tamo gde su nekada ljudi u redovima stajali kako bi ušli u hram socijalističkog pokojnika sada je parkiralište. Nova upotreba mesta na kojem se nekada nalazio mauzolej bivšeg generalnog sekretara Kominterne Georgija Dimitrova trebalo bi da pomogne da se „prevaziđu traume iz prošlosti“, kaže umetnik Plamen Dejanov koji živi u Beču.

Austrijska ambasada u Sofiji podržava ideju da se za vreme bugarskog predsedavanja EU 2018 na godinu dana – na mestu gde je nekada bio mauzolej legendarnog bugarskog komuniste – postavi ništa manje impozantna „Bronzana kuća“. Ta ideja je i pre nego što je u sredu predstavljena na Novom bugarskom univerzitetu nailazila na različite reakcije.

Sahrana koja kasni četiri decenije

I osamnaest godina nakon što je mesto socijalističkih hodočasnika izbrisano iz gradske slike u Sofiji se ne smiruju duhovi. U poslednjim mesecima rada mauzoleja gotovo da više nije bilo posetilaca zainteresovanih da vide zeleno osvetljenu grobnicu. Samo retki su se krajem osamdesetih još spuštali u mračne katakombe mauzoleja Georgija Dimitrova, kako bi bacili pogled na balzamirano telo socijaliste koji je umro 1949. godine.

Vrata mauzoleja za javnost su bila zatvorena u septembru 1989. godine uoči pada bugarske komunističke  garniture. Nepunih godinu dana kasnije zaposleni u mauzoleju su ostali bez posla, a stakleni sarkofag bez svog preminulog stanara. Nakon kremiranja, bivši generalni sekretar Komunustičke internacionale je 1990. godine konačno sahranjen sa zakašnjenjem od četiri decenije.

Četiri puta miniran

Osim fotografija, od nekadašnje gradske atrakcije više ništa nije ostalo. Na žalost istoričara, poslednje počivalište Dimitrova antikomunisti su 1999. godine pretvorili u prah i pepeo. Ali to nije išlo tako lako. Građevina koja je imala i atomsko sklonište odolela je i trećem pokušaju miniranja. Tek nakon četvrtog je bila oborena.

Sve bivše komunističke zemlje bavile su se pitanjem odnosa prema zaštitnim znacima prošlosti. Telo Vladimira Iljiča Lenjina se doduše i dalje nalazi u mauzoleju u Moskvi. Ali u bivšim satelitima raspale sovjetske imperije skoro sve njegove biste su uklonjene sa postolja. Skulpture Engelsa, Marksa i drugih heroja radnika i seljaka, kao i Lenjina, novu domovinu pronašli su u spomen-parkovima ne samo u Moskvi, već i u Budimpešti i Viljnusu, koje posećuju uglavnom turisti.

Socijalizam prolazi, beton ostaje

Kult ličnosti i autoritarna partijska vlast i dalje su prisutni u bivšem socijalističkom svetu. Arhitektonski svedoci socijalističke epohe ostali su u velikoj meri netaknuti i pored rušenja berlinske Palate republike, zbog zagađenosti azbestom. Čak je i rusofobna Poljska odustala od nekada planiranog rušenja sovjetskog poklona – Palate kulture u Varšavi, sačuvavši to monumentalno zdanje iz sovjetske ere.

„Mogli su u mauzoleju da naprave muzej posvećen socijalizmu“, takve i slične ljutite primedbe mogu se čuti od mnogobrojnih građana Sofije. Čast budućeg predsedavanja Evropskom unijom, gradske oce u Sofiji motiviše da razmotre predlog umetnika Dejanova o prenameni mesta na kojem je nekada bio mauzolej. Austrija koja u drugoj polovini godine od Bugarske preuzima predsedavanje EU spremna je da preuzme troškove od tri miliona evra za izgradnju četrnaest metara visoke „Bronzane kuće“.

Duhovi podeljeni

Iako je Bugarska najsiromašnija zemlja EU ankete govore da su njeni građani posebno veliki entuzijasti. Međutim kritičari smatraju da objektu sa stubovima, koji se podiže u čast EU, nije mesto na toj lokaciji, da je u pitanju „provokacija“. Kao i za rušenje mauzoleja, oni gradske oce kritikuju da na svoju ruku planiraju izgradnju bronzane kuće.

Malina Edreva, predsednica kulturnog odbora Gradskog veća, naglašava da konačna odluka o ovom projektu još uvek nije donet. Nakon što je projekat dva puta predstavljen na Novom bugarskom univerzitetu i u Biblioteci, o njemu će se još javno diskutovati u novembru. Tek u decembru Gradsko veće Sofije trebalo bi konačno da odluči o projektu i utvrdi na kojem mestu će biti izveden.

Takva kakva je bila Bugarska više nikada neće biti. A to kako se Sofija razvija mnogima nije po meri. Posebno skeptični su stariji građani: „Jedan takav spomenik na ovom mestu? Kakva budalaština!“, kaže jedan penzioner odmahujući rukom. Socijalistički vođa koji je umro pre skoro sedam decenija u Bugarskoj ima više od jednog zemaljskog života: o mestu gde se nekada nalazio njegov mauzolej, sofijski duhovi se spore i osamnaest godina nakon što je srušen.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android