Cajt u onlajn izdanju pod naslovom „Unija i FDP produžavaju rok za atomsku energiju“ piše:

„Crno-žuta koalicija smatra da je nuklearna snaga nezaobilazna kao tehnologija za premošćivanje. Ministar za privredu Karl-Teodor cu Gutenberg je u subotu najavio produžavanje roka za upotrebu nuklearne energije. Stranke Unije i FDP su postigli dogovor kada je u pitanju osnovni stav u politici energije u budućoj crno-žutoj vladi. Ipak, i dalje postoje neke pojedinosti koje ’moraju da se dovedu u red’, rekao je ministar za privredu Karl Teodor cu Gutenberg sinoć, nakon sastanka u Berlinu.

Dogovor je postignut kada je reč o alternativnim formama za dobijanje energije, ali i privremenom daljnjem korišćenju nuklearne energije. ’Težište smo stavili na korišćenje obnovljive energije, i u tome vidimo našu budućnost’, rekao je Karl zu Gutenberg.“

Preopterećeni mali ljudi

Zidojče cajtung piše o preopterećenosti prvaka i preranom polasku u školu.

„Upis u školu sa pet godina se sve više propagira. Međutim, jedno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji budi sumnju, kada je u pitanju slanje petogodišnjaka u školske klupe. Pedagozi i političari u Nemačkoj smatraju da rezultati tog istraživanja potvrđuju njihovu tvrdnju da ne treba pomerati starosnu granicu đaka prvaka. Stručnjaci kritikuju činjenicu da deca u Engleskoj, za razliku od dece u Evropi, već sa pet godina sedaju u školske klupe. To je ’pedagoški kontraproduktivno’, potvrđuje i veliko istraživanje koje je sproveo Robin Aleksander, sa Univerziteta u Kembridžu.

U Nemačkoj je sve više onih koji upozoravaju na opasnost od preranog polaska u školu. Deci od četiri i pet godina neophodne su sasvim drugačije pedagoške metode učenja. U Nemačkoj većina dece u školu polazi sa šest godina. Ranije je prosek bio sedam godina, u međuvremenu se ta granica zbog fleksibilnih rokova i ranijeg polaska u školu pomerala naniže. Nemačka ministarka za obrazovanje Anete Šavan (CDU) je pre kratkog vremena zastupala ideju ranijeg upisivanja u školu. Ako je granica šest godina, ’onda se događa da veliki broj dece prekasno kreće u školu’. Kada završe prvi razred vrlo često nemaju želju da nastave da uče zato što se od njih ne traži dovoljno, kaže Šavan.

Rezultati istraživanja u velikoj Britaniji upozoravaju na opreznost. Od dece je lako previše zahtevati. Stručnjaci preporučuju da se granica starosti u Velikoj Britaniji pomeri sa pet na šest godina. Za petogodišnjake je mnogo pogodniji predškolski program.“

Zašto nas ples čini srećnim?

Frankfurter rundšau piše da se oduvek znalo da je Tango - seks koji se pleše. Bliski kontakt tela, provokativni koraci, strasna muzika. Toliko o klišeu.

Međutim, u svemu tome ima i istine. Psiholog Sintija Kiroga Mursia na Gete-univerzitetu došla je do zaključka, da plesanje tanga deluje na hormone. Muzika deluje smirujuće, a prisustvo hormona stresa kortizola se smanjuje. Kao reakciju na kretanje i kontakt sa partnerom telo proizvodi testosteron.

Međutim, Kiroga Murzia, ne smatra da je tango ples koji ima veze samo sa seksom. „U jednim kolumbijskim novinama, koje su izveštavale o mom istraživanju pisalo je da tango poboljšava seksualnost“, kaže naučnica. Po ovome bi se dalo zaključiti da ples pospešuje plodnost, a to se u istaživanju nigde ne pominje. Kiroga Murzia je vrlo skeptična i prema tvrdnji da tango može da bude neka vrsta terapije za parove. Ona tvrdi da je svojim istraživanjem samo htela da objasni „zašto nas ples čini srećnima“.

Pripremila: Ž. Bašić-Savić

Odgovorni urednik: I. Đerković