Put Srbije prema Evropskoj uniji definitivno vodi preko Berlina, kaže Tanja Miščević. Ministarka za evropske integracije Srbije ove nedelje imala je čitav niz sastanaka u glavnom gradu Nemačke, a u intervjuu za DW naglašava da je Berlin „veoma zainteresovan za Srbiju, i ekonomski i bilateralno – kroz velike investicije, ogroman broj ljudi koji su zaposleni u nemačkim kompanijama, kroz bilateralnu pomoć koja je godišnje definitivno najveća kada se poredi sa svim ostalim državama.“

„Nemačka ulaže u Srbiju upravo zato što je vidi na evropskom putu i što razume taj evropski put“, kaže Miščević i dodaje da je „Nemačka ujedno i uzor Srbiji u mnogim oblastima – od vladavine prava i medijskih sloboda, preko ekonomske snage i stabilnosti, pa do pitanja koja se odnose na zelenu tranziciju i energetsku diversifikaciju.“

Na pitanje kakvi su danas odnosi Beograda i Berlina i da li su lošiji otkako je na vlasti koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, ministarka odgovara da ne misli da su se odnosi pokvarili, ali ukazuje da pitanja kao što je npr. dijalog Srbije i Kosova, snažno oblikuju odnose Nemačke i Srbije. „I to ne negativno, naprotiv“, kaže. „Fokus jeste sada na dijalogu, a druge oblasti, reforme, idu iza toga kao tema.“

Sankcije Rusiji?

„Pritom nikako ne bi trebalo zaboraviti ni novu geostrategijsku situaciju nastalu zbog rata u Evropi, rata u Ukrajini, koji je takođe jedan od elemenata različitog stava između Srbije i Nemačke“, naglašava Miščević.

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija ne uvede sankcije Rusiji i tako se uskladi sa spoljnom politikom EU, ministarka naglašava da je to samo jedan od elemenata spoljne politike i podseća da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje rusku agresiju.

„Uz EU, ali i uz druge države smo stali kada je donošen veliki broj rezolucija Generalne skupštine UN, Saveta Evrope, OEBS-a, UNESKO-a… Mi tu nismo neutralni. Mi smo u tom sukobu na strani svih onih koji vrlo ozbiljno posmatraju rat u Ukrajini, kao opasnost za bezbednost Evrope“, kaže Miščević.

„Mi smo se i ovde u Berlinu suočili s tim kritikama i objašnjavali da postoje razlozi (za neuvođenje sankcija) vezani za dijalog, za potpunu zavisnost od ruskog gasa i nafte. (…) I treća važna stvar, to je taj emotivni stav građana koji dobro znaju šta znači biti pod sankcijama.“

„Crvene linije“ Srbije

Govoreći o dijalogu Srbije i Kosova, Miščević ocenjuje je nedavna poseta američke delegacije Beogradu „podsticaj za nešto što je preostali posao od Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština“.

„To nije hir Srbije“, kaže ministarka, „to je nasušna potreba Srba kao kolektiviteta da njihova prava budu zaštićena.“

Naglašavajući da ona nije uključena u dijalog, Miščević ipak izjavljuje da je „Srbija uvek za razgovor i dijalog, ali uz vrlo jasne ’crvene linije’: NE priznavanju nezavisnosti i NE članstvu u Ujedinjenim nacijama.“

U intervjuu za DW, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević govorila je i o tome da li Srbija lobira protiv vizne liberalizacije za građane Kosova, kako odgovara kada se suoči sa kritikama na račun projekta „Otvoreni Balkan“ i šta je mogla čuti od hrvatskih zvaničnika kada je početkom januara bila u Zagrebu, na proslavi Božića u organizaciji Srpskog narodnog vijeća.

idj

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.