Na Mrtvom moru nalazi se najdublja tačka na površini Zemlje. Poređenje sa političkom situacijom u regionu nekako se samo nameće. Tu analogiju je na poslednjoj stanici svoje turneje koristio i nemački šef diplomatije: stanje u zemljama Bliskoj i Srednjeg Istoka je mračno – a naročito je mračno u Siriji.

Dve regionalne sile mogle bi znatno da doprinesu tome da se ta situacija promjeni. Iran i Saudijska Arabija – ni jedna, ni druga zemlja nisu šablonski primer za demokratiju i poštovanje ljudskih prava. Kada Frank-Valter Štajnmajer te dve zemlje poseti direktno jednu za drugom – dve zemlje koje međusobno gaje toliko neprijateljski odnos da se putovanje ne može obaviti redovnom avionskom linijom – onda se može pretpostaviti da on to pokušava da posreduje, da pokušava da motiviše Teheran i Rijad da sednu za isti sto, kako bi radili na rešenju za Siriju.

Ali jedna od najčešćih rečenica koju je Štajnmajer koristio u izjavama tokom turneje, glasila je: „Nismo ovde kako bi posredovali“. Kad su ga pitali pa šta onda uopšte želi u tom regionu, on bi odgovorio: „Da ispitam šta je to što bi bilo moguće“. Videti gde bi mogli da se podignu mostovi i to znanje preneti onima koji su zaduženi za posredovanje. A ko bi to trebalo da bude? „Štafan de Mistura, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija.“ Samo, koliku podršku on uopšte uživa?

Nemačka u ulozi mešetara

Sigurno je da Nemačka u tom regionu nije veliki igrač. I da Bundesver nije instrument s kojim bi mogao da se izvrši pritisak u pregovorima. I da je Nemačkoj pametnije da na spoljno-političkom planu „svira“ na koncertu zajedno s Evropskom unijom. I da je Berlin veoma zaposlen posredničkom ulogom u Ukrajini. I da SAD i Rusija na Bliskom i Srednjom Istoku slede sopstvene interese – i to sa mnogo više moći.

Pa ipak, kada nemački ministar na kraju svoje turneje govori o tome da je odlučujuće to da moraju da postoje države i osobe koje su spremne da preuzmu odgovornost i rizik, onda to važi i za njega. Posredovanje traje. Potraga za rešenjem za Siriju traje dugo, hiljade ljudi nastaviće da beže iz te zemlje. U Nemačku će ih, do kraja ove godine, doći više od milion. U takvoj situaciji posrednik brzo može da bude proglašen za krivca. Posrednik može da doživi i neuspeh.

Nazovimo to drugačije: umesto „posredovanje“, možda „mešeteranje“. Na kraju krajeva Nemačka u regionu uživa ugled „iskrenog mešetara“. Nazovimo to rečnikom ministra Štajnmajera – „izgradnja mostova“. Ili vođenje razgovora. Ja bih to rado nazvala –delovanje.