Izvori iz nemačke Vlade sve češće govore da nije lako na međunarodnoj bini. Nemačka vodi politiku apsolutne podrške Izraelu, a to znači i vlasti Benjamina Netanjahua koja u svojim redovima ima ekstremne desničare.

Snimci iz Pojasa Gaze – mrtva i izgladnela deca – pojačavaju pritisak i na Berlin.

Međunarodni sud pravde se u nekoliko procesa bavi vojnom akcijom Izraela. Stravičnim zločinima Hamasa, koji EU, SAD i druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom, taj sud se ne bavi – jer ima nadležnost da se bavi jedino potezima neke države.

Berlin odbacuje optužbe

Optužba na račun Izraela glasi – genocid. No, i Nemačka dolazi u žižu. Prošle sedmice je Nikaragva tužila Nemačku zbog navodnog omogućavanja „genocida“.

„Svaka ugovorna strana Konvencije o sprečavanju genocida ima obavezu da preduzme sve kako bi sprečila genocid“, podseća se u tužbi.

U Nikaragvi smatraju da Nemačka krši tu obavezu tako što politički, finansijski i vojno podržava Izrael, te ukida podršku organizaciji UN za brigu o palestinskim izbeglicama.

Vlada u Berlinu odbacuje te optužbe i sprema se za proces. Slična je bila reakcija i na prvu tužbu, onu koju je u januaru Južnoafrička Republika podnela protiv Izraela.

„Optužba za genocid nema nikakvog osnova“, glasio je zvanični stav Kancleramta. Nemačka je saopštila da će pružiti pomoć Izraelu pred sudom.

U svojoj odluci krajem januara, sud nije naveo da Izrael čini genocid, ali jeste da „barem neki potezi“ naizgled potpadaju pod Konvenciju o sprečavanju genocida te da Izrael mora uraditi više da zaštiti civilno stanovništvo.

Prošle srede se Južnoafrička Republika ponovo obratila Sudu, tražeći da se Izraelu odrede nove hitne mere s obzirom na rastuću glad u Pojasu Gaze.

Nemačka u pravnom ćorsokaku?

Nemačka se drži argumentacije da Izrael vojno deluje u nameri da se „odbrani od oružanih napada Hamasa“, to jest da spreči buduće napade terorista koji su izvršili pokolje 7. oktobra.

No neki stručnjaci za međunarodno pravo kažu da čak ni grozomorni zločini Hamasa ne mogu tek tako da opravdaju odmazdu Izraela.

Bjern Šifbauer, stručnjak sa Univerziteta u Rostoku, za javni servis ARD navodi da genocid ima primat u međunardonom pravu. „Zato genocid ne može da se pravda ničim, čak ni samoodbranom.“

U procesu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, Nemačka ima pravo takozvane „intervencije“ u kojoj može da navede kako tumači pojam genocida načelno.

Ali, nevolja za Berlin je što se Nemačka već jednom uključila u sličan proces, proces Gambije protiv Mjanmara, i tamo je zastupalo široko tumačenje genocida.

„Nemačka je sada ograničena na interpretaciju koju je navela sudu u slučaju Mjanmara gde je Berlin zastupao otvorenije tumačenje toga kako sud treba da razreši teško pitanje namere za genocid“, podseća Majk Beker, stručnjak za međunarodno pravo sa Triniti koledža u Dablinu.

„Ne vidim kako će se Nemačka izvući iz takvog ranijeg tumačenja“, dodaje Beker za ARD.

 

I. Sajram (ARD)