Podaci, koji su procurili iz panamske advokatske kancelarije „Mosak Fonseka“,doveli su međunarodne političare i poznate ljude u vezu sa prividnim of-šor firmama u Panami.Nakon što su otkriveni tajni računi u inostranstvu, šef vlade IslandaSigmundur Gunlaugsondospeo je pod ogroman pritisak. Na desetine hiljada ljudi su se tokom večeri okupili u Rejkjaviku i tražili njegovu ostavku. Opozicija je zatražila i glasanje o poverenju vladi u parlamentu. Premijer Gunlaugsoniz desno-liberalne Partije napretka odbio je da podnese ostavku i negirao bilo kakve namere o utaji poreza. Sudski organi nisu poveli istragu protiv Gunlaugsona.

Prema informacijama međunarodnog Konzorcijuma za istraživačko novinarstvo (ICIJ), koji se poziva na „Panamske papire“, Gunlaugsonje 2007. godine sa svojom kasnijom suprugom na britanskim Devičanskim ostrvima otvorio privatnu firmu, koja je bila u stvari samo jedno poštansko sanduče. Tamo su prebačeni milioni dolara, koje je supruga nasledila od svog oca. Krajem 2009, on je svojoj partnerki prepisao čitav udeo u firmi, za simboličnu sumu od jednog dolara. Ali on je već sredinom godine ušao u parlament, držeći u tajnosti podatke o imovini zato što, kako je rekao pred Parlamentom, nije želeo da bogatstvo njegove supruge postane tema tokom izborne kampanje. „Naravno da bih voleo da mojoj supruzi nikada nije pripadala firma“, rekao je islandski premijer. Savet za lukrativno finansijsko ulaganje Gunlaugsoni njegova supruga dobili su od panamske advokatske kancelarije „MosakFonseka“.

Ofanzivni fudbaler i nervozni političari

Advokatska kancelarija „MosakFonseka“, čije je sedište u gradu Panami i koja se sumnjiči da je obavljala ilegalne poslove, saopštila je da je objavljivanje tajnih podataka – napad na zemlju, i odbcila sve optužbe. Of-šorposlovi i otvaranje firmi u dalekim ostrvskim zemljama nisu sami po sebi nešto što je ilegalno – ukoliko se prividne firme koje se sastoje od jednog poštanskog sandučeta, ne koriste za utaju poreza ili za pranje novca, zarađenog kriminalnim i zločinačkim aktivnostima.

U „Panamskim papirima“ pojavljuju se imena 140 političara, njihovih članova porodica ili bliskih prijatelja. Sve više poznatih ljudi iz celog sveta, koji se pominju u dokumentima, izlaze u javnost i odbacuju optužbe – poput čuvenog fudbalera Lionela Mesija ili argentinskog predsednika Mauricija Makrija. Optužbe su „pogrešne i uvredljive“, naglasila je porodica Mesi u saopštenju. Argentinski predsednik MauricioMakrine vidi nikakve naznake za bilo kakav poreski prekršaj. On se u tzv. „Panamskim papirima“ pominje kao direktor preduzeća „Fleg“, registrovanog na Bahamima. U saopštenju njegove kancelarije kaže se da Makri nije imao učešća u firmi kao akcionar i da zato nije bio obavezan da pominje svoju ulogu direktora u dokumentaciji za prijavljivanje i povrat poreza.

Od besa do cenzure

Ured za borbu protiv korupcije u Ukrajini saopštio je da neće povesti istragu protiv Petra Porošenka, zato što je on na funkciji predsednika. Iz „Panamskih papira“ proizilazi da je Porošenko u avgustu 2014, tokom rata na području Donbasa, osnivanjem of-šor firme svoj koncern za proizvodnju slatkiša pravno prebacio na britanska Devičanska ostrva.

U dva slučaja se i prijatelji ruskog predsednika Vladimira Putina dovode u vezu sa prividnim firmama osnovanim u dalekim, ostrvskim zemljama. Rusija je besno reagovala na informacije o sakrivenim milijardama od strane ljudi iz najbližeg Putinovog okruženja. Kremlj je saopštio da se radi o pokušaju da se diskredituje predsednik Putin. Njegovo ime se ne pojavljuje u „Panamskim papirima“.

U njima se navodi i da rođaci po rangu najviših članova Komunističke partije Kine kriju svoju imovinu uz pomoć prividnih firmi. Tako postoje veze s najmanje osam aktuelnih ili bivših članova stalnog Politbiroa, koji je najvažniji organ Komunističke partije Kine. Poimence se navodi, između ostalih, DengĐiagui– zet predsednika SijaĐinpinga. Borba protiv korupcije jedno je od glavnih obećanja kineskog predsednika. Kineska cenzura blokirala je pristup „Panamskim papirima“ na internetu. Prema informacijama „Čajna dižital tajmsa“ u Hongkongu, državna cenzura naložila je državnim medijima da na internetu tragaju za izveštajima o prividnim firmama i poreskim oazama i da ih brišu. Zaprećeno je velikim kaznama ukoliko se takve informacije nađu na internet-stranicama. Na društvenim mrežama je potraga za „Panamskim papirima“ ili imenima navedenih Kineza sprečena.

Posledice

Više zemalja, među njima Indija, Izrael, Australija, Švajcarska, Nemačka i Španija žele da, nakon objavljivanja dokumenata, nešto preduzmu. Francuska je pokrenula predistražne radnje zbog „pranja novca i prevare“, saopštilo je državno tužilaštvo u Parizu. Izveštaji u medijima govore da se u „Panamskim papirima“ pominje oko 1.000 Francuza. U Nemačkoj je navodno najmanje 28 banaka upleteno u skandal.

pab/ml (AFP, dpa, rtr)