Da bi neka stranka osvojila poslanička mesta u turskom parlamentu, ona mora da preskoči cenzus od čak deset odsto. Da bi izbegle taj zakon, manje stranke često nastupaju kao „nezavisni kandidati“. Ove godine je drugačije – barem je to tako sa prokurdskom „Demokratskom partijom naroda“ (HDP). „Biće uzbudljivo, jer ako HDP pređe cenzus od deset odsto, to će totalno preokrenuti raspodela mesta u parlamentu“, kaže profesor Behlil Ozkan sa univerziteta Marama u Istanbulu.

Mirovni proces sa PKK

Na kocki je krhko primirje koji je 2012. dogovoreno između zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i Turske. Sukob je do sada koštao života 40.000 ljudi i povratak neprijateljstava niko ne želi. HDP se nezvanično smatra političkim ogrankom PKK, koja se nalazi na spisku terorističkih grupa u Turskoj, Evropskoj uniji i SAD. Rukovodstvo PKK se doduše odreklo nasilja, ali odbija da položi oružje, dok vlada ne donese obećane reforme za manjine.

Zamenik premijera Jalcin Akdogan izjavio je da bi ulazak HDP u parlament predstavljao rizik po ionako krhki mir. „Ako AKP izgubi glasove zbog toga što je HDP prešla cenzus, to neće doprineti konačnom rešenju sukoba“, ocenio je Akdogan.

Bivši profesor prava i kandidat HDP Mithat Sancar nedavno je izjavio da bi potencijalni ulazak njegove stranke u parlament bio mogućnost za rešavanje tursko-kurdskog sukoba u parlamentu. „To je jedini način da se kurdski nacionalisti ubede da sukob sa Turskom mora da se reši politički. Vojno, nasilno rešenje ne dolazi u obzir. Moramo da uđemo u parlament, kako bi se sprečilo izbijanje nasilja“, kaže Sancar. „Baza naše stranke su simpatizeri PKK. To je sociološka činjenica, a ne naš politički izbor.“

HDP ima veliku podršku u jugoistočnoj Turskoj, gde živi veliki broj Kurda. Kao protivtežu tome, vladajuća AKP je na jugoistoku zemlje postavila kandidate koji imaju jake veze sa kurdskim nacionalnim pokretom. Nakon što je prokurdska stranka 2009. godine sudski zabranjena, Orhan Miroglu više nije smeo da bude politički aktivan. Ove godine, on je kandidat AKP u pokrajini Mardin na jugoistoku Turske. „Tenzije su velike i postoji mogućnost da ponovo dođe do nasilja“, smatra Miroglu.

Budućnost Erdogana u pitanju

Istovremeno, na predstojećim izborima važnu ulogu igraju i ciljevi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. On je 2014. godine apsolutnom većinom izabran za predsednika, rekavši potom da želi da bude jak „izvršni“ predsednik. Sadašnji Ustav daje mu samo ograničen prostor za manevrisanje. On otada pokušava da promeni ustav kako bi proširio svoju vlast kao predsednika.

Ali, AKP bi trebalo da ima najmanje 400 od 550 mesta u parlamentu da bi mogla sama da promeni ustav. Sudeći po nedavnim prognozama, šanse za to nema. AKP bi, naime, mogla da osvoji 40,5 do 42 odsto glasova – daleko manje nego što predsednik želi.

Ako HDP uđe u parlament, to će oslabiti poziciju AKP i osujetiti Erdoganove planove. Njegovi saveznici verovatno više ne bi bili u stanju da spreče parlamentarnu istragu o navodnoj korupciji u krugu ljudi oko Erdogana. „Ako AKP bude imala manje od 276 poslanika u parlamentu, moraće da formira koaliciju. Tada će optužbe za korupciju biti prosleđene Ustavnom sudu“, kaže Behlil Ozkan. S obzirom na to da su tri opozicione stranke već pozvale na istragu, to bi značilo velike probleme za Erdogana i njegovu stranku.

Ovaj članak nastao je uz logističku podršku Platforme 24 za nezavisno novinarstvo iz Istanbula koja se zalaže za nezavisno izveštavanje u Turskoj.