Teško rešiv problem lažnih lekova
18. januar 2018.
„Uopšte ne mogu da uočim razliku između pravih i lažnih lekova.“ To je najčešći odgovor koji smo dobili kada smo na ulicama Akre, glavnog grada Gane, prolaznicima postavili pitanje mogu li da razlikuju lažni od pravog leka. A kako bi i mogli? U velikom broju slučajeva lekovi se u Africi ne prodaju u originalnom pakovanju, već raspakovani, u manjim dozama. Mnogi ipak veruju da im „ljudi u belim mantilima“ neće prodati lažni lek. Uvereni su da se lažni lekovi prodaju samo na ulicama, a da su oni iz apoteke pravi.
Smrtonosna malarija
Prema nedavnoj studiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), lažni lekovi na tržište dospevaju na najrazličitije načine. U nekim slučajevima radi se o lekovima koji su „ispod standarda“, tj. s nekom proizvodnom greškom, pa zbog toga nisu prošli kontrolu kvaliteta. Ili im je recimo istekao rok trajanja. A tu su i oni potpuno lažni lekovi koji sadržajem u manjoj ili većoj meri nemaju veze sa originalom. Posledice mogu biti pogubne.
Prema nekim procenama, u subsaharskom području Afrike, samo zbog uzimanja lažnih lekova protiv malarije, godišnje umire 72.000 do 267.000 ljudi. Pritom bi trebalo reći da neki lažni lekovi koji se uzimaju kako bi se smanjila opasnost od malarije u mnogo slučajeva i deluju. Ali oni pritom dovode do toga da uzročnici malarije vremenom postaju otporni na dejstvo medikamenta, tako da lažni lekovi u stvari pomažu širenju zaraza.
Slabo kontrolisana granica
Za borbu protiv krijumčara lažnim lekovima u Gani je zadužena Državna uprava za hranu i lekove. „Što više uhapšenih ispitamo, to ćemo više informacija da prikupimo o krijumčarskim rutama“, kaže Džejms Lartej iz državne uprave. Zvaničnici u Gani nemaju podatke o tome koliko je lažnih lekova nalazi u opticaju, ali u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji procenjuju da je to oko 30 odsto.
- pročitajte još: Zašto mnogi antibiotici više ne deluju?
Silas Agjekum iz Udruženja farmaceuta Gane smatra da su najveći problem loše kontrolisane državne granice. Problem je to, kaže, što je potpuna kontrola granice i nemoguća i skupa, a Gana nema novca.
Pernet Burdijon Esteve iz SZO smatra da vlade afričkih zemalja nemaju ni najmanje šanse za uspešnu borbu protiv krijumčara lekova. Razlog je nedostatak resursa – i finansijskih i ljudskih. A tu je i problem sa pravosuđem, koje je nespremno i nema odgovore na taj izazov. S druge strane, onima koji su umešani u krijumčarenje lekovima smeši se brzo bogaćenje.
Tehnička rešenja
Internet je još više ubrzao širenje lažnih lekova –ali on istovremeno nudi i neka rešenja. Kompanija mPedigree iz Gane razvila je aplikaciju uz pomoć koje se na mobilnom telefonu mogu očitati kodovi na lekovima što pomaže u razlikovanju lažnih i pravih lekova. Vlada se protiv lažnih lekova pojačano bori i čestim kontrolama na tržištu, a ta borba uključuje i internet. Ali radi se o trci u kojoj su krijumčari – uvek jedan korak ispred.