Evropska komisija želi da dosadašnju Agenciju za zaštitu granice (puni naziv: Evropska agencija za operativnu saradnju na spoljnim granicama država-članica Evropske unije - prim. ur), koja deluje na dobrovoljnoj bazi država-članica, izdvajanjem velike količine novca pretvori u samostalnu graničnu i obalsku službu. Novo telo trebalo bi da ima više od hiljadu službenika, da raspolaže sa 300 miliona evra i trupa za brzo delovanje koje broje najmanje 1.500 graničara. Negativna iskustva sa slabom graničnom zaštitom u Grčkoj, ali i u Italiji, toliko su naljutile predsednika Evropske komisije Junkera, da je krenuo u pravi politički napad.

Komisija želi da centralizuje nadležnosti u Briselu i da državama-članicama uzme deo njihove suverenosti. To je izrazito težak poduhvat jer upravo kontrola granica spada u osnovne zadatke svake države. Biće tu velikog otpora. Brojne vlade – od Varšave, preko Praga, od Bratislave, do Atine – toliko su kritične prema Evropskoj uniji da će im se teško dopasti ti novi propisi Komisije. Doduše, šefovi država i vlada su Junkerovoj Komisiji zvanično dali zadatak da poboljša zaštitu spoljnih granica, ali većina verovatno nije računala s tim da će Žan-Klod Junker zaista da uspostavi evropski tim prema sopstvenim nazorima. Veliko je pitanje da li će on za to zaista da dobije neophodnu saglasnost država-članica.

Bez odgovora je i pitanje kakvi su zadaci obalske straže. Da li bi izbeglički brodovi u Sredozemlju ubuduće trebalo da budu kontrolisani i vraćani nazad u Tursku ili Libiju, dakle da budu potisnuti, a ne spaseni?

Izbeglički talas iz Ukrajine

Postoje još i drugi brojni, praktični problemi. Evropska komisija za sada ne zna čak ni to koliko graničnih službenika i brodova obalske straže uopšte postoji u zemljama-članicama. Za svaku državu-članicu trebalo bi da bude urađena analiza rizika i plan za slučaj nužde. Biće potrebno još mnogo rada na izgradnji struktura kako bi se samostalna i delotvorna evropska granična služba podigla na noge. Evropska komisija je optimistično kao cilj odredila 2020. godinu. Dakle, jasno je da će nova evropska granična zaštita obaviti malo toga u aktuelnoj izbegličkoj krizi. Ona je planirana za buduće krize. Jedan od scenarija kojim se bave službenici Komisije je izbeglički talas iz Ukrajine, ukoliko dođe do zaoštravanja konflikta sa Rusijom.

Ključ je u Grčkoj

U aktuelnoj izbegličkoj krizi pomoglo bi samo ako bi se Grčka konačno zauzdala i prisilila da razumno organizuje kontrolu i da izbeglice bar registruje. To može da se uradi i danas, bez nekog novog tela EU, ali preduslov za to jeste politička volja u Atini. Do sada se koalicija na vlasti u Grčkoj, baš kao i prethodna tamošnja vlada, po tom pitanju nećkala. Sporo, suviše sporo se menja stav Grčke. Evropski novac za podršku toj zemlji za graničnu zaštitu, prisutan je u dovoljnom obimu, iako nadležni grčki ministar na nepodnošljiv način lamentira da je njegova zemljan ostavljena na cedilu. Nažalost, tragična je geografska slučajnost što se upravo ekonomski i politički najslabija karika EU nalazi na ugroženom jugoistočnom krilu.

Sve dok su spoljne granice porozne, sve više država ponovo će uvoditi kontrole u zoni Šengena koja je zapravo bez granica. Slabljenje Šengena bilo bi nezgodno, ali to još uvek nije kraj Evropske unije. Ali ukoliko se Evropska komisija i države-članice sada zapetljaju u dugačak sukob oko nadležnosti i suvereniteta, onda bi EU samu sebe paralisala.