Kod više od jedne od deset osoba u Nemačkoj 2022. je dijagnostifikovana depresija. Ukupno, to je oko 9,9 miliona ljudi. I trend je u porastu. To je rezultat istraživanja zdravstvenog osiguranja AOK. Iz istog istraživanja proizlazi da su žene češće pogođene nego muškarci. Ja sam jedna od njih.

U proleće 2024. počela sam da se osećam loše. Ništa me više nije zabavljalo. Zajedno s lošim raspoloženjem razvijalo se i beznađe, ali i osećaj krivice: zato što nisam bila dobra majka, što nisam bila dobra prijateljica ili supruga. Unutrašnja napetost terala me iz kreveta u cik zore, s hiljadu briga i strahova u glavi.

Ali u tom trenutku moj život zaista nije bio tako težak kao što je bio u nekim drugim periodima. Na primer, kad sam bila samohrani roditelj, morala sam da radim i istovremeno da završavam fakultet. Ili za vreme pandemije korone. Pitala sam se zašto se osećam sve gore i gore, iako mi se život znatno poboljšao u odnosu na prethodnih deset godina?

Depresija je pitanje predispozicije

„Morate da razlikujete stres, tugu i druge normalne reakcije na teške životne okolnosti s jedne strane i depresiju kao bolest s druge. To su dva različita sveta“, kaže Ulrih Hegerl, psihijatar i predsednik nemačke Fondacije za prevenciju depresije i samoubistva.

„Većina ljudi, a i ja sam to mislio, veruje da je depresija reakcija na teške životne okolnosti“, kaže Hegerl. Ta pretpostavka bi mogla da postane problem i da odvede na pogrešan put.

Prema Hegerlu, odlučujući faktor u depresivnim bolestima je: predispozicija. Kod osoba s takvom predispozicijom, određene životne okolnosti mogu da izazovu razvoj jedne faze bolesti.

Takva takozvana predispozicija mogla bi da bude genetske prirode. „Sklonost se može steći i traumatičnim događajima u detinjstvu“, kaže psihijatar.

Izraženija „mreža pažnje“ pokazatelj je depresije?

Jedna nedavno objavljena studija takođe pokazuje da je depresija mnogo više od običnog emocionalnog pada, odnosno stanja u kojem se jednostavno osećamo loše. Istraživači su uspeli da pokažu da je određena mreža u mozgu osoba s depresijom gušće i intenzivnije formirana nego kod zdravih ljudi.

Ta tzv. Salience mreža (mreža pažnje) deluje kao neka vrsta filtera u mozgu. Ona kontroliše našu pažnju i usmerava je na relevantne spoljne podražaje, a to je važno za regulisanje našeg emocionalnog odgovora na te podražaje.

Još nije sasvim jasno kako to tačno funkcioniše. Prema studiji, veličina „mreže pažnje“ u korelaciji je s određenim simptomima depresije, poput gubitka radosti i motivacije.

Istraživači zato sumnjaju da povećanje veličine „mreže pažnje“ može da posluži kao pokazatelj depresije – čak i ako osoba (još) ne oseća simptome depresije.

Stigmatizacija osoba s depresijom

Dakle ja nisam kriva za to što mi se događa. Olakšanje je bio ključni osećaj kada sam dobila dijagnozu. Sada sam mogla da prestanem da se osećam loše zbog toga što se osećam loše. Mogla sam da prestanem čitav dan ama sebi da ponavljam: „Trgni se, prestani tako da se ponašaš.“

Međutim, Hegerlove izjave i rezultati studije takođe znače i da ću uvek ostati osetljiva na depresivne epizode. Ali, kako kaže Hegerl, psihoterapija i lekovi mogu da spreče recidiv.

„Oni koji su pogođeni trebalo bi da naprave plan za hitne slučajeve“, predlaže psihijatar. „Koji su prvi znaci? Šta tada mogu da uradim?“ Međutim, to takođe može da znači i da oni koji su pogođeni moraju svoju situaciju da predoče drugima i da razgovaraju o svojoj depresiji.

Meni je to teško padalo i bilo me je sramota. „Jedan od najvećih izazova u suočavanju s depresijom jeste stigmatizacija uzrokovana lažnim razumevanjem bolesti“, kaže Hegerl.

Odatle dolazi to što me je sramota. Sada znam dovoljno o mojoj depresiji da mogu da prestanem da je tretiram kao manu moje ličnosti. Ali, da li to znaju i ljudi s kojima se susrećem?

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku