Odavno je zašao u godine, koje najveći broj dosadađnjih papa nije ni dostigao. Papa Franja je od marta 2013. na čelu Rimokatoličke crkve. Ovog petka 17.12. napunio je 85 godina. Ali, on i dalje kuje planove o putovanjima, na isti način se zalaže za reforme unutar Crkve i obnovu koji će trajati godinama, ako ne i decenijama. Sve je u pokretu.

Šta to znači? Glavna tema ovog pape ostaje rasvetljavanje globalnog skandala seksualnog zlostavljanja maloletnica i maloletnika od strane pripadnika crkvenog klera. To pak ide ruku pod ruku s gubitkom kredibiliteta, i to baš u instituciji koja je zasnovana na veri i poverenju.

Franja je odavno upozorio da će se bespoštedno zalagati za rasvetljavanje zločina i obećao „nultu toleranciju“. No, nije retkost da su njegove reči veće od dela koja potom uslede. To je deo sistema u kojem je papa kao jedinka sve: i tužilac i sudija, istovremeno i kontrolor i uzor, pretpostavljeni i osoba od poverenja. Pa čak i stečajni upravnik.

-pročitajte još: Papin obračun s Evropom

Povremeno subverzivan

Franja je u stvari uvek osuđivao klerikalizam, patrijarhalnu aroganciju i uzurpaciju moći. Njegovi postupci ponekad izgledaju kao karikatura crkve koja iščezava. Papa je, ako crkva ima sreće, zapravo proročka figura. Kod mnogih njegovih govora čovek pomisli: „Sad će nešto da uradi!“ Oseti se njegova namjera. To, međutim, nije dovoljno. To je premalo.

U svemu tome, Franja se nalazi na čelu i usred jednog aparata ogrezlog u krizama. One sežu sve do onog kruga karidala iz kojeg će se jednog dana izabrati njegov naslednik.

Već sam pogled na trojicu nemačkih od 120 kardinala govori mnogo. Minhenski kardinal Marks (68) je u maju, prilično iznenada, ponudio papi svoju ostavku i otada deluje prilično iscrpljeno. Drugi, kardinal Velki (65), je u svojoj Kelnskoj nadbiskupiji toliko sporan da katolici listom napuštaju Crkvu, a papa mu je naložio da se na jedno vreme povuče. A treći, kardinal Miler (73), pogubio se u teorijama zavere američkog tipa, u populizmu, pa i u mržnji prema papi.

Naravno, Franja zvuči drugačije u svojim iskazima, čak kontradiktorno, a ponekad i subverzivno. On zapravo podstiče katolkinje i katolike da se hrabrije angažuju u samoj bazi. Ali, i on nas istovremeno uvek može podsetiti da Crkva nije demokratija.

Franja kao pastir sveta

Franjini jaki momenti su u direktnom obraćanju ljudima, i to ljudima na marginama društva. Trudi se da im da lik i dostojanstvo: migrantima, izbeglicama, beskućnicima, izopštenima, osobama s fizičkim ili mentalnim invaliditetom… Izgleda da taj čovek, koji se stalno žali na „globalizaciju ravnodušnosti“, ni prema kome nije ravnodušan. To je više od protesta protiv lažnih standarda.

Franja je za drugačiju sliku Crkve. Jedna od gotovo ikonografskih slika ovog pape je njegov vapaj protiv pandemije korone. Papa Franja u martu 2020. uveče na pustom Trgu Svetog Petra: bila je to borba molitvenika sa svojim Bogom. Bila je to slika Pravednog Jova u njegovoj muci i usamljenosti. Franja kao pastir sveta.

No, ništa od svega toga ne može da sakrije činjenicu da ovom papi ističe vreme. Njegov prethodnik, Nemac Benedikt XVI (94), povukao se s trona Svetog Petra kada je imao 85 godina. A Franja? U leto 2021. iznenada je morao da se podvrgne operaciji. Tek nedeljama kasnije rekao je koliko je zahvat bio ozbiljan. I to je Argentinac ispričao u svom tipičnom stilu, kroz ozbiljno-šaljivo ćaskanje. Franja se zalaže za veliki, teški i neobičan pontifikat u strukturalno bolesnoj Crkvi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu